61. Majske igre – post festum

Majske igre

Međunarodni festival scenskog stvaralaštva dece i mladih, 61. Majske igre, zvanično je završen 21. maja poslednjom manifestacijom – Festivalom scenskog stvaralaštva dece predškolskog uzrasta.  Ovim malim festivalom u okviru festivala biće spuštena zavesa Majskih igara do sledeće godine.

Na samom početku bilo je otvaranje festivala, doduše ne baš onakvo kakvo smo navikli sa maskembalom, paradom u centru grada, uličnim igračima i klovnovima. Znatno skromnije, ove godine, otvaranje je bilo organizovano u velikoj sali Gradskog Pozorišta. Kao i svake godine, u poslednjih 6 decenija, deca su preuzela ključ grada od odraslih ali, na žalost, nisu preuzeli i opštinsku kasu. Izuzetno mali iznos sredstava iz budžeta grada koje je ovaj višedecenijski festival dobio ove godine na opštinskom konkursu je onemogućio organizatora da sve ove prateće manifestacije organizuje u onom obliku kako je to bilo organizovano decenijama unazad. Bogato i skupo otvaranje, parade i ostali prateći programi, na prvi pogled, nisu neophodni z

a odvijanje samog festivala ali ipak ova tradicija je nešto što je oduvek bilo integrisano u identitet Majskih igara i deo je programa koji je posebno važan za publiku, za decu predškolskog i školskog uzrasta.  Jasno je da Opština Bečej danas nema sredstava da finansira velike fešte sa revijskim orkestrom RTV-a, sa zvezdama, glumcima i pevačima kao nekada ali neke prateće manifestacije Majskih igara koje su održavane na gradskom trgu i na ulicama su bile veoma važne da naš grad tih nekoliko dana živi sa svojim najstarijim festivalom. Opština Bečej, koja je osnivač Gradskog pozorišta, organizatora festivala,  već godinama računa da ova institucija sama nabavi sredstva iz viših izvora vlasti za festivali to u većoj meri pa je s godinama sve više i više smanjivala sredstva koja se za festival odvajaju iz gradske kase. Iako je, svakako, dobrodošla svaka finansijska podrška i sufinansiranje od strane pokrajinskih i državnih organa ovaj festival, na neki način, čini manifestacijom od posebnog značaja on svakako mora biti najznačajniji za kulturni identitet grada.  Majske igre bi trebalo da po svemu imaju prioritet i poseban status u  budžetskoj raspodeli u odnosu na sve ostale manifestacije u gradu. Dodatna sredstva koja Gradsko pozorište na konkursima, skoro svake godine, uspe da povuče iz viših izvora finansiranja ili drugih donatorskih programa trebalo bi da budu namenjena razvijanju festivalskih pratećih programa, promociji ili osavremenjavanju opreme i tehnike. Finansiranje održavanja Majskih igara koje podrazumeva troškove organizacije festivala, smeštaj dece i sl. je obaveza koju svaka opštinska vlast koja upravlja budžetskim sredstvima preuzima kao i obavezu od prethodnika i dužna je da održi kvalitet festivala bar na istom nivou. Šest decenija kontinuiteta Majskih igara je legat za budućnost. Ove godine je festival iz opštinskog budžeta dobio manje od 300 hiljada dinara što je veoma mali iznos sredstava posebno ako se uzme u obzira da su neke manifestacije koje su novije i po svom karakteru isključivo zabavnog karaktera dobile mnogo više para.

Kada je raspodela budžetskih sredstava putem opštinskih konkursa u pitanju, kriterijumi su često nejasni.  Kriterijumi ali i razlozi za raspisivanje konkursa za budžetska sredstva koje dobijaju nevladine organizacije, manifestacije i mediji u svakom slučaju moraju biti mnogo transparentniji nego do sada. Raspisi moraju pre svega imati tematska određenje u skladu sa akcionim planovima i strateškim ciljevima razvoja svake od ovih oblasti. Kada se pravila za raspodelu sredstava jasno postave i kada postoji jasna i očigledna „politička“ odluka o dodeli sredstava, neće biti ostavljen prostor da festival koji traje decenijama bude ugrožen i da se kulturna politika grada kao i celokupan društveni sektor u gradu stihijski menja bez jasne vizije šta se želi postići u budućnosti. Jedna od praksi koje mogu da pomognu da se budžetska sredstva dobro raspodele je da se budžet planira projektno što još nije kod nas zaživelo i da se neke stavke kao što su Majske igre koje su već odavno institucija za sebe „oslobode“ učešća u nadmetanju za sredstva ili bar da se odvoje od raspodele sredstava iz budžetske linije za konkursnu raspodelu, da se sredstva za njihovo održavanja automatski predvide kod godišnjeg formiranja  budžeta kao „trajni“ projekat u vidu posebne budžetske linije. Ovo bi trebalo da važi i za „institucije“ kao što su KUD-ovi „Đido“ i „Petefi Šandor“. Kriterijumi relevantnosti za politiku razvoja grada treba da važe i za NVO i medije, možda još i više, jer je u ovim oblastima neophodna još jasnija strategija šta se finansira iz opštinskog budžeta i kakav je dugoročni cilj razvoja ovih sektora i to treba da onima koji konkurišu unapred bude veoma jasno. Kada se komisijski donese konačna odluka o dodeli sredstava odeđenim programima i organizacijama obrazloženje o dodeli sredstava nakon konkursa mora biti konkretno i transparentno.

Ipak, bez obzira na manjak srestava, Majske igre su i ove godine uspešno održane. Gradsko pozorište je namenjena sredstva koja su dobijena utrošilo na to da program festivala bude što kvalitetniji. U zvaničnoj konkurenciji Majskih igara bilo je 13 predstava po izboru selektorke festivala Milene Bogavac, dramaturškinje, spisateljice i rediteljke. Stručni žiri u sastavu: Miroslav Momčilović, reditelj i scenarista, Hana Selimović, glumica Narodnog pozorišta iz Beograda i Arpad Mesaroš, glumac  iz Ujvideki sinhaza dodelili su Zlatni paž Baletnom i Plesnom studiju Doma kulture „Kristalna kocka vedrine“ iz Siska (Republika Hrvatska) za izvođenje predstave „Kositreni vojnik“ a u konkurenciji predstava za mlade bečejskoj predstavi „Kralj Ibi“, Dramskom studiju mladih Gradskog pozorišta Bečej. Ovo je bio još jedan u nizu festivala na kojem je naša predstava „Kralj Ibi“ odnela mnoštvo nagrada (tu su još i nagrade za glavnu žensku ulogu Gordani Adamov, sporednu žensku ulogu Nataši Stojačić i specijalna nagrada za kolektivnu igru celom ansamblu predstave). U dečijoj konkurenciji Školici glume Gradskog pozorišta Bečej za izvođene predstave „Ružno pače“ dodeljen je Srebrni paž a nagradu za sporednu ulogu u ovoj predstavi dobila je Nina Petrović. Sve ove nagrade za bečejske predstave pokazuju koliko je održavanje ovog festivala i tradicija na kojoj počiva rad sa decom i mladim glumcima u našem pozorištu važna i vredna ulaganja u budućnosti.

Ove godine nezvanična tema Majskih igara je, bar u onom omladinskom delu, bila društveno angažovani teatar. Ovakvo tematsko određenje imalo je za cilj da podstakne razgovore o kulturi i o aktuelnim društvenim temama. Pozorište, posebno omladinsko, trebalo bi da bude mesto okupljanja mladih koji imaju potrebu da utiču/menjaju budućnost kroz aktivizam i kulturu a svaka ovako društveno angažovana predstava trebalo bi da ima jasnu poruku. Ta poruka može da bude upakovana u različite žanrovske forme i uslovljena mogućnostima i kvalitetom ansambla koji je izvodi. Tekst je veoma važan ali i neka starija dramska dela, klasici, danas se izvode na sceni na različite načine i u modernoj interpretaciji u kontekstu osavremenjene priče vanvremenska univerzalnost teme može da ih učini veoma društveno angažovanim. Mladi treba da nauče koliko je važna uloga teatra u društvu, da nauče da živ glumac na sceni sa dobrim tekstom može da izazove tektonske promene u društvu. Pitanje je samo festivalske politike kako da dovede publiku i obezbedi sredstva, a mladi ljudi koji u jednom trenutku uđu u pozorište uvek će se u njega vraćati. Na ovaj način i sa ovakvim tematskim određenjem ovogodišnje Majske igre su poslale poruku da ovaj festival stvara novu generaciju društveno angažovanih mladih ljudi koji znaju da na kreativan izraze svoje viđenje sveta i društva koji ih okružuje.

Kao i svake godine festival Majske igre bio je mesto susreta međunarodnih autora, dečijih i omladinskih pozorišta i, naravno, dece glumaca, mesto gde se učvršćuju prijateljstva i razvijaju nove ideje.