Be:femon 8 – post festum

Završen je 8. po redu festival monodrame „Be:femon“ čini se u pet do dvanaest jer su brojke zaraženih od kovida počele da lagano gaze i hiljadarku. Stres organizatora da će i ovaj pažljivo i sa puno entuzijazma pripreman festival biti otkazan ili odložen kao i sve ostalo ove godine sudeći po svemu je pozitivno delovao i na organizatore i na učesnike ali i na publiku. Veoma posećen,  nikada bolja festivalska atmosfera, predstave iz celog regiona, odlična selekcija predstava različitih žanrova i puno zadovoljnih učesnika. I ono što je najvažnije, dogodio se, između ostalog i zbog toga da pokaže da kultura nije najopasnija za očuvanje zdravlja i širenje virusa kao što je to na momente izledalo ovih meseci (kulturne institucije su zatvarane i pre fudbalskih utakmica i kladionica).

Kao što je najavljeno svečano je festival otvorila naša poznata glumica Svetlana Ceca Bojković. U foajeu ispred sale upriličena je izložba fotografija u čast njene bogate karijere pod nazivom „Umetnost glume ili traganje za istinom“ u saradnji sa Pozorišnim muzejem Vojvodine. Razgovor sa glumicom pre otvaranja festivala su vodili Zoran Maksimović i direktor festivala Zdravko Petrović. Svetlana Ceca Bojković je glumica čija karijera traje već 50 godina i koja je uspela podjednako da ostavi za sobom velika ostvarenja na sceni, u filmu i na televiziji. Uspešna i ovenčana nagradama i popularnošću Svetlana Bojković još uvek nije ni blizu da odustane od „traganja za istinom“ kako kaže, od glume. Nakon razgovora ostalo je evidentno da sa tri, četiri predstave na repertoaru, sa dva filma u postprodukciji i nekoliko serija koje se tek snimaju ona je isuviše zauzeta da bi odustala. Svetlana Bojković je na sceni bečejskog pozorišta pričala o svojim počecima, tipično beogradskim, na daskama Dadov teatra, o Akademiji i „Bojanovim bebama“, o usudu Zlatne arene u Puli, o ulogama na sceni i u filmovima, o televizijskim ulogama, o ličnom životu i tri braka, o Kaji i tremi dok je ona na sceni. Otvoreno je pričala o svom viđenju umetnosti na daskama, o ulogama koje su ostavile traga na nju i one koje nisu, o procesu rada na sceni, filmu ili na televiziji. Razgovor je bio odličan uvod u ono što je usledilo nakon zvaničnog otvaranja. Festival je počeo i nastavio se u sličnom diskursu, koncept angažovanog umetnika koji traga za istinom može se reći da je bio motiv ovogodišnjeg „Be:femona“.

Sve je počelo sa monodramom verovatno najveće zvezde ovogodišnjeg festivala Emirom Hadžihafisbegovićem i njegovom predstavom „Sve je do nas“. Za većinu gledalaca koji su očekivali ono šta Emir rutinski radi – komediju u najboljoj tradiciji sarajevskog neodoljivog humora ova predstava bila je iznenađenje. Emir je kroz ulogu profesora matematike u borbi za istinu i pravdu progovorio o svemu što je danas deo naše zajedničke borbe za opstanak, za „normalno“, za našu istinu i slobodu. Na momente sa puno gorčine ali i sa puno duha Emir je rekao ono što je u ovom trenutku trebalo neko da kaže na sceni.
Dve predstave iz Hrvatske drugog dana festivala ostavile su publiku bez daha i sasvim opravdano su ovenčane nagradama. Maruška Aras, veoma mlada glumica donela je dah nečeg novog i drugačijeg na scenu, u formi skoro koreo drame uspela je da publiku i na momente zbuni vodeći je kroz priču nekoliko likova i to potpuno sama na sceni. Dražen Šivak je svakako zasluženo odneo glavnu nagradu. Fizički zahtevna predstava sa kompleksnom pričom o tragediji jednog umetnika, njegovoj borbi sa establišmentom i lažnim autoritetima za pravdu, pronalazak smisla postojanja u igri i lakrdiji bili su osnovni motivi ove izuzetne predstave. Priča o Nadeždi Petrović Biljane Đurović je bila predstava koja je na momenat uspela da napravi mali otklon od modernih formi na festivalu, predah za publiku koja je sklonija klasičnijim formama, potresna i emotivna drama. Konačno na kraju briljirala je mlada glumica Milena Božić sa svojom interpretacijom Nane, kabaretska predstava, tužna i smešna istovremeno bila je odlična završnica festivala.

Do sledeće godine na 9. „Be:femonu“!


Dušanka Glid Stojanović, glumica i predsednica žirija: 

„Osmi Befemon je održan uz neverovatne herojske napore direktora i selektora festivala  Zdravka Petrovića. Selektovao je izuzetne predstave iz regiona  i najverovatnije da nema ove pandemije bila bi i šira selekcija. Ipak je bilo gostiju iz Bosne i dve predstave iz Hrvatske i iz Srbije. Kvalitet je bio jednako dobar kao i ovih prethodnih godina, uvek je nekako dobro izbalansiran. Imali smo ovde na festivalu te večne teme koje nas sve zaokupljaju; stradanje malog čoveka u odnosu na taj glomazni sistem  i to posebno sada kada je taj liberalno-kapitalistički sistem i eskalacija svega dovedena do potpunog krešenda potpomognuta ovom pandemijom. Ovakav festival u stvari pokazuje snagu jer i pored toga što je kapitalisti „isečena kesa“ on se sasvim svejedno ipak odvija negde na Balkanu. Ne zato što Balkan prkosi nego zato što Balkan ima nešto mlađu kulturu od naših suseda, od zapadne Evrope, tako da on sada kao pomahnitala lokomotiva juri uprkos svemu da se dogodi. Ne znam šta će biti sad u ovim novim okonostima sa vršačkim festivalom, sutra počinje festival i u Kragujevcu. Verujem da uz taj nenormalan entuzijazam grupe ljudi, uključujući i sve vas u bečejskom pozorištu i ljudi koji su bili hrabri da se odazovu pozivu i dođu na sve predstave, sve može da se održi. Evo mi ovde danas imamo žiri u kojem imamo i trudnicu i Tamaru Krcunović i tu smo da podržimo ovaj festival.Odmah posle ove poslednje predstave sve tri jurcamo dalje ne sledeći.“

Tamara Krcunović – članica žirija, glumica

„Mislim da je značajno da postoji ovakav festival monodrame u Srbiji.  Postoji samo još jedan u Zemunu i to je to. Mislim da je veoma značajno da se monodrama izdvoji kao forma. Meni je bilo veoma bitno što mogu tako u nizu da gledam monodrame jednu za drugom jer nemamo mi mnogo prilike za to. Retko koji glumac se odluči na takav poduhvat i mislim da  je to jako hrabro. Čak sam i ja evo gledajući sve ove predstave ponovo poželela da uradim neku monodramu. Za to treba dosta vremena i da se čovek odredi prema nekoj temi i mislim da bi meni to ponovo bio izazov. Divno je što su  predstave iz različitih delova regiona, što vi ovde na festivalu  imate neki presek svega što se dešava na tom području, što to nisu samo predstave iz Srbije. Divno mi je bilo i da gledam mađarskog profesora na sceni, da čujem mađarski jezik, da uživam u jeziku koji ne slušam stalno na sceni. Predstave su bile sve žanrovski različite i meni je to takođe bilo zanimljivo. Na festivalu je bio jedan Emir Hadžihafisbegović koji je velika zvezda ovde u regionu i u Evropi uopšte a bila je i devojka koja ima 24 godine koja je drugi put izvodila svoju monodramu. Da ne govorim koliko je bilo teško pripremiti i održati ovakav festival u ovim uslovima korone i svega i što ste uspeli da ovo ipak izgurate i organizujete sa direktorom festivala Zdravkom Petrovićem na čelu. Ja sam presrećna jer ljudima u ovom trenutku veoma znači da bar malo odahnu, sat vremena bar gledajući ove lepe predstave.“

Marta Bereš – članica žirija, glumica

„Ove godine imali smo jednu mađarsku predstavu i ona je bila titlovana i čini mi se da je srpska publika mogla da je prati.  Mislim da je prioritet da to budu dobre predstve koje imaju i žele da kažu nešto o današnjem svetu imaju nekakvu refleksiju i nako samoispitivanje. Ja sam prvi put ove godine u žiriju a na prvom festivalu koji je bio još u eksperimentalnoj fazi i nije bio još takmičarskog tipa ja sam bila prisutna sa svojom monodramom tako da mi je posebno drago. Na žalost tada sam bila samo odigrala svoju predstavu i otišla sam kući ali od tad mnoge predstave sam gledala koje su bile na ovom festivalu  i ja Zdravku skidam kapu, on zaista radi hrabar posao ovde i jedan od najvećih razloga zašto sam ja prihvatila da budem ovde ove godine u žiriju je upravo on. Bilo je pravo uživanje biti ovde ova četiri dana,  prelepo druženje i razmenjivanje mišljenja o pozorištu. Bilo mi je drago i da vidim koliko su ljudi željni, izgladneli za pozorištem i ja među njima. Neke od ovogodišnjnih predstava mislim da su bile na svetskom nivou, bilo je i nekoliko klasičnijih ostvarenja ali u svakom slučaju sve predstave su bile vredne da budu posećene i da ih publika vidi. Mislim da sam uživala u svakoj predstavi na svoj način. Imam apsolutnog favorita i nas sve tri u žiriju smo se složile i odluka o pobedniku nam je jednoglasna. I u ostalim predstavamo smo pronašli nešto zašto je vredelo je pogledati i zaiste se videlo da stvaraocima je veoma stalo  do toga o čemu govore i šta rade na sceni.“


Nagrade na ovogodišnjem Be:femonu
Ove godine ima više nagrada nego što je to uobičajeno na festivalu, ali to nije rezultat (inače rđavog) manira u domaćim pozorištima da se skoro svakom učesniku da neka nagrada, već najjednostavnije činjenice da žiri nije mogao da ne nagradi čak tri sjajne monodrame!
Nagrada 8. “Be:femona” jednoglasnom odlukom žirija dodeljena je Draženu Šivaku za predstavu “Mistero Buffo” kao glavna nagrada festivala.
Maruški Aras i Mileni Božić dodeljene su specijalne glumačke nagrade za izuzetne i zaboravljene scenske slobode.
Nagradu publike dobila je predstava „Klamm háborúja“ Lasla Šandora sa ocenom 4.92.

„Dražen Šivak je majstor, posvećenik, glumac. U vatri i miru. Kaljen mnoštvom tehnika istovremeno, istinit, potresan, smešan, ciničan, autociničan i prevashodno hrabar da obnovi temu o siromašnim prognanicima izmučenim gubicima i hrišćanskim iskušenjima koja čoveku ne pomažu nego ga savijaju. Kao potraga za smislom svakog pravog umetnika. A šta je reakcija na represiju, kaznu, gubitak i ropstvo – ništa drugo nego humor!“ – citat o glavnoj nagradi iz obrazloženja žirija.

Fotografije: Gradsko pozorište Bečej