Česnica, za malo sreće u 2021.

Na društvenim mrežama (čitaj tviteru, jedinom mestu na internetu gde još uvek slika ili video nisu zamenili slova), negde ovih dana česnica je zamenila gomboce i moče. Kad utihnu izborni rezultati, kovid brojke, dr. Kon i Avendžersi iz Kriznog štaba i odjek Utiska nedelje na „srpskom“ tviteru obično preko godine krene svađa da li su gomboce ili knedle sa šljivama, pofezne/prženice/moče, šta je dud … oko decembarskih praznika svake godine bez izuzetka kreće „Rat česnica“, kako treba da izgleda, od čega se pravi, koji „kanon“ za taj kolač je validan … kreće unutrašnji građanski sukob Vojvodine i ostatka Srbije u odbranu časti lisnate pite ili pogače. Svi mi znamo na kojoj smo strani u tom ratu.  Ipak, na kraju ovakve godine možda bi bilo bolje namesiti obe, povaditi iz kasice sve što zvecka i udariti ozbiljnu armaturu u obe vrste. Za svaki slučaj možda preuzeti još koji običaj iz ostatka sveta koji donosi sreću.

Španci i Portugalci dok sat otkucava ponoć za Novu godinu jedu grožđe, 12 zrna za 12 meseci sreće.

Na američkom jugu novčić se stavlja u kuvani pasulj, naravno ko u činiji dobije novac ima sreće cele sledeće godine (naš prebranac može da posluži ovde).

Grci novčić stavljaju u Vasilopitu (slatka pogača sa bademima, nešto između našeg slatkog kolača i Panatone kolača). Na pragu kuće obavezno motkom razbiju nar, to takođe kući donosi sreću a na vrata doma obavezno okače luk da potera lošu sreću.

I u Franciskoj se pravi slična pita sa bademom u koju stavljaju novčić ili malu keramičku figuricu za sreću jednog od ukućana. Ko pronađe novac ili figuru imaće najviše sreće u familiji i nosi na glavi papirnu krunu ceo sledeći dan.

Irci ostavljaju ispred kuće parče hleba sa puterom, da godina ne bi bila gladna a u ponoć lupaju o zid starim hlebom da oteraju zle sile.

u Nemačkoj je običaj da se obavezno dotakne dimnjak i da se namaže čelo garom za sreću u ponoć.

U Italiji sreću donosi sočivo, obavezno se kuva za Božić ili Novu godinu. Italijani imaju još jedan običaj za sreću: obavezno nešto staro bacaju kroz prozor u ponoć. Običaj lako izvodljiv kod nas ove godine jer zbog mera propisanih od strane Kriznog štaba bar niko neće stradati na ulici.

Još jedan običaj koji bi mogao lako da se kod nas primi je prilično bizarna tradicija koju imaju Danci: nakon što pojedu sve sa prazničnog menija sudove i tanjire bacaju ispred susedove kuće. Tako požele susedima sreću i radost u sledećoj godini.

Filipnci nose tufne na odeći i jedu samo okrugle namirnice, uglavnom voće ali i toga ne previše, obavezno mora da se ostavi nešto na stolu posle ponoći jer porodica neće imati sreće ako sto bude prazan.

U Brazilu je veoma važno koju boju donjeg veša nosite za doček Nove godine. Žuta privlači pozitivnu energiju i prosperitet sledeće godine, crveni i roza veš trebalo bi da vam donese ljubav i romansu, plavi harmoniju u porodici i zdravlje, zeleni donosi više sreće nego prošle godine, beli veš je za godinu mira i sreće, naradžast bi trebalo da donese uspeh u poslu a ljubičast inspiraciju. Taj veš koji ste nosili se obavezno baca nakon 2. januara.

U Kolumbiji nakon što otkuca ponoć mora da se korakne desnom nogom za sreću i prosperitet. Ispod kreveta stavljaju se tri krompira, sa ljuskom, polu oljušten i bez ljuske. Koji ukućani dotaku takva će im biti finasijska godina, sa ljuskom bogata, napola oljušten simboliše finansijsku nestabilnost a kompletno oljušten lošu finansijsku godinu.

Ovo su samo neki od običaja koje, ako nam nije dosta sreće iz česnice, možemo svi da primenimo ove godine … ili sve pa da dočekamo Novu godinu sa 10 pari gaća različitih boja, pobacamo sve što nam ne treba kroz prozor, pogodimo komšiju za sreću tanjirom, uznemirimo komšiluk lupanjem u zid tvrdim hlebom, najedemo se pasulja i sočiva, izmlatimo nar na terasi, pa na spavanje. Naravno, zaboravimo na onaj krompir pod krevetom jer ekonomija nam je odavno u takvom stanju da ništa ne može da joj pomogne od svega gore navedenog.