Džungla od ambrozije u samom centru grada

Fenomen „ničije zemlje“ je u Bečeju često uzrok zašto postoje veliki prostori neuređenih površina čak i u samom centru grada. Prostori zarasli u korov su samo estetski problem ali kada se centru nadomak nekoliko škola, Doma zdravlja u koji dolaze i hronični bolesnici nalazi veliki prostor kompletno prekriven džunglom od ambrozije koja je poprimila već oblik stabilnijeg drveta onda to postaje i zdravstveni problem za ceo grad. Iza novoizgrađenog marketa Idea odmah uz parking nalazi se površina koja je jedna od tih ničijih površina, očigledno je da je ne uređuje gradsko zelenilo ali ne održava je ni Idea.

Nekoliko građana je tokom prethodnih sedmica pozvalo našu redakciju da nam skrenu pažnju na ovaj problem. Nakon što smo forografisali kakvo je stanje na prostoru između parking marketa Idea i Doma zdravlja prijavili smo prošle nedelje nadležnoj službi u JP Komunalac s obzirom da je u pitanju javna površina. Oni su nam obećali da će već tog dana izaći na teren i pokositi površinu zaraslu u ambroziju ali to nije učinjeno do izlaska ovog broja. Ambrozija je inače najopasnija za zdravlje osoba sklonih alergijama u ovom periodu, u avgustu i septembru.


Reč, dve o ambroziji
Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka, koja niče polovinom aprila. Cveta u kasno leto i jesen, a od početka jula do ranih mrazeva proizvodi polen, koji zapravo stvara najviše problema ljudima.

Biljka je visine od jednog do jedan i po metar. Stabljika joj je uspravna, razgranata i obrasla grubim dlačicama. Izgledom podseća na žbun. Listovi su naspramni, jajoliki i dlakavi, dok su joj cvetovi žućkasti i raspoređeni kao grozdovi na vrhu stabljike i po granama.

Ambrozija je veoma prilagodljiva i vrlo brzo se širi. Ima je i na zapuštenom, ali i na kultivisanom, obradivom zemljištu, gde sprečava razvoj drugih biljaka. Često raste uz useve: kukuruz, soju, suncokret, duvan, krompir, šećernu repu, kao i u povrtnjacima i vinogradima.

Najčešće se može videti pored puteva, a kada se pomeša sa prašinom na gumama vozila raznosi se i seje u nove krajeve. Izuzetno je plodna i svaka biljka daje od 25 do 150 hiljada semenki, koje zadržavaju klijavost i do 39 godina.

Smatra se da je oko 10% stanovništva alergično na polenov prah ambrozije. Svaka biljka proizvede oko 100 miliona zrna polena svake godine, a već 20 do 30 u kubnom metru vazduha može da izazove alergijsku reakciju i simptome rinitisa, sinusitis i konjuktivitis. Ukoliko njeno dejstvo potraje, te alergije mogu prerasti i u bronhijalnu astmu.

Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme: uzastopno kijanje, svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne i crvene oči, kašalj, otežano disanje sa osećanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, praćene povraćanjem, grčevima i dijarejom.

Brojni su načini kojima se možete boriti protiv ovog korova. Najjednostavnije je da je celu zajedno sa korenom iščupate iz zemlje. Pri tome treba da nosite rukavice da vam se koža na rukama ne bi oštetila. U slučaju kada ambrozije ima na većim površinama, preporučuje se košenje i to pre cvetanja, ili tretiranje određenim pesticidima.
Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba.