Fenomen produženog kovida

U bečejskoj opštini je, prema zvaničnim podacima Štaba za vanredne situacije, od početka drugog talasa epidemije skoro 1500 stanovnika bilo pozitivno na koronavirus do sada. Iako je većina zaraženih sugrađana imala uglavnom ono što se naziva „lakšom kliničkom slikom“ bilo je i onih koji su veoma teško podneli ovu infekciju, kojima je virus zahvatio pluća ili su završili na bolničkom lečenju zbog drugih tegoba koje je koronavirus uzrokovao. Većina od njih koji su imali težu kliničku sliku, koji su imali upalu pluća ili su bili hospitalizovani svakako su imali teži oporavak ali čak i oni sa lakšom kliničkom slikom ili oni koji su potpuno bili asimptomatični, prema najnovijim istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, u veoma velikom procentu imaju sindrom produženog kovida, oko 10 % pacijenata u nekom blažem ili jačem obliku.

Produženi kovid se manifesuje vrlo često kao produženo trajanje nekog od simptoma, jednog ili više, koji su imali i tokom infekcije kao što su: konstantan umor, otežano disanje, bolovi u zglobovima, bol u grudima, moždana „izmaglica“ odnosno gubitak koncentracije i slabljenje memorije, gubitak čula ukusa ili mirisa, glavobolja, problemi sa spavanjem.

Kada je takva manifestacija postkovid perioda oporavka u pitanju najveća je nepoznanica je koliko sve to može da traje jer je i fenomen produženog kovida skoro u istoj meri specifičan za svaki organizam posebno kao što je to bilo i samo delovanje virusa.

Kod pojedinih pacijenata koji se oporavljaju od kovida to traje nekoliko nedelja ali postoje i slučajevi kad traje i po nekoliko meseci. Takođe još uvek nije utvrđeno ni koje su dugoročne posledice produženog kovida i da li ih ima, za sada nema nekih naznaka da su posledice trajne ali je i činjenica da nije dovoljno vremena prošlo da bi mogli lekari da imaju relavantne pokazatelje. U svakom slučaju sve veći je broj onih koji su preležali kovid ali se i dalje teško oporavljaju i imaju još uvek veoma izražene simptome čak nedeljama i mesecima nakon negativnog testa.

U nekim zemljama, kao što je Nemačka ili Velika Britanija, počele su da se otvaraju posebne bolnice za lečenje i tretman postkovid pacijenata. Kod nas to još nije u planu i njihovo lečenje se sprovodi individualno, od slučaja do slučaja. Zdravstveni sistem nam je i inače preopterećen još uvek lečenjem obolelih jer iako epidemija jenjava polako još uvek nije ni blizu kraja, tako da ne ostaje mnogo prostora za ozbiljnije praćenje pacijenata nakon bolničkog lečenja kao i pojave eventualnih dugotrajnih posledica.

Ipak svima koji osećaju bolove u grudnom košu preporučuje se kontrola 14 ili 28 dana nakon poslednjeg negativnog testa, a zatim u intervalima od po nekoliko meseci, u zavisnosti od rezultata radioloških i laboratorijskih nalaza.

Raspored praćenja i kontrola može se po potrebi menjati, u skladu sa kliničkim stanjem pacijenta. Naročitu pažnju bi trebalo obratiti na promene na plućima koje mogu da se prate na osnovu rendgena i CT pluća.

U svakom slučaju, potrebno je da svi koji su pregurali ovu infekciju virusom dobro obrate pažnju na pojave produženih simptoma i da se na vreme obrate lekaru.