Gradski muzej: Šta ostavljamo sledećim generacijama?

Plafon u velikoj izložbenoj sali Gradskog muzeja urušio se delom i velika sala je zatvorena za javnost i za izložbe do daljenjeg. Razgovarali smo direktorom Muzeja Akošem Tojzanom o tome koliko će ovo poremetiti rad ove ustanove ali i kakvo je inače stanje zgrade muzeja, sala za izlaganje, depoa, u kakvim se uslovima čuvaju vredni predmeti u muzeju, kakvi su planovi za dalje …

Kakvo je trenutno stanje u zgrdi u građevinskom smislu i kakvi su planovi za sanaciju dela koji prokišnjava?
A.T. : “Trenutno stanje je takvo da krov prokišnjava, u velikoj sali jedna greda je počela da se spušta i probila je vlaga na jednom delu plafona pa se deo plafona urušio. Morali smo da otvorimo rupu na tom delu plafonu da vidimo kakvo je stanje, napravljena je procena i sada moramo po hitnom postupku da zamenimo gredu i učvrstimo je da se ne bi desilo da deo plafona padne. Zbog svega toga smo zatvorili veliku salu za upotrebu da se ne bi desilo da nekome padne na glavu deo plafona. Čitavo potkrovlje je potrebno da se dobro prouči i da se ozbiljno proceni stanje. Jedna građevinska firma je već izašla da proceni šta je potrebno da se uradi da bi se obezbedili uslovi za neku manju sanaciju krova i da se delom crepovi srede a da bi se sprečilo dalje prokišnjavanje. Nadam se da ćemo to uspeti još ove godine što pre da uradimo. Sad već neko vreme čekamo taj predmet i predračun radova za ovu intervenciju. No, ono što smo dosada  uspeli da čujemo od majstora,  to neće biti jeftina popravka. Tražili smo da se uradi predračun za ceo krovni prostor i krov u kompletu. Naravno, to bi uključivalo i krečenje plafona. Cilj nam je za sada da dovedemo salu u takvo stanje da možemo da je koristimo. Na prethodnom rebalansu budžeta predviđen je potreban iznos za sanaciju krova, tako da sredstva imamo. To je samo vrh ledenog brega, imamo još mnogo nerešenih problema kada je stanja zgrade u pitanju. Evo već godinama pokušavamo da popravimo/zamenimo ulazna vrata koja su od starosti i vlage iskrivljena ali svaki put se nešto neplanirano desi, nešto propadne, uruši se pa bude hitnije od tih vrata. Prošle godine to je bila fasada koja se urušila pa je to moralo hitno da se reši jer je pretilo da prolaznici koji prolaze pored muzeja nastradaju. I ove godine smo planirali vrata ali eto opet će ova intervencija sa krovom to odložiti.”

Kakvo je stanje u ostatku zgrade, depoi, kancelarije?
A.T. : “Pored ovog problema sa galerijskim prostorom i depoi su u jako lošem stanju, u glavnoj zgradi imamo jedan manji i jedan veći depo, tu je istorijska zbirka i likovna, oni “samo malo” prokišnjavaju i relativno su u boljem stanju, tu držimo stvari koje su vrednije i osetljivije. Imamo još jedan mali depo kod kojeg je ulaz takođe iz glavne zdrade, i tu se nalazi, takođe deo istorijske zbirke ali je plafon skoro skroz otvoren i u lošem je stanju. Pored toga što su predmeti i fizički ugroženi naš najveći problem je što nemamo dovoljno mesta. Pokušavamo da postavimo predmete tako da one kojima vlaga i prokišnjavanje jako smetaju budu zaštićeni. Kada su u pitanju depoi koji se nalaze u sporednim zgradama, u dvorištu, oni su u još gorem stanju. Tamo se nalaze arheološki predmeti i predmeti koji malo bolje “trpe” ovakvo stanje, različite vremenske uslove, ali, bez obzira, bi trebalo da imaju znatno bolje uslove čuvanja.”

Da li je ova zgrada uopšte adekvatna za Gradski Muzej, ona nema adekvatan galerijski prostor, depoi su prenatrpani i suviše mali, nema prostora za kancelarije za rad kustosa, opremljen prostor za obradu predmeta i istraživanja. Muzej ima veoma veliki broj vrednih predmeta za koje nema dovoljno prostora da budu izloženi, nema mogućnost za stalnu postavku.
A.T: “U ovom stanju trenutno je zgrada na ivici korisnosti. Ona svakako nije optimalna za ovu vrstu namene ali je zato 2016. godine urađen detaljan građevinski projekat upodobljavanja prostora za muzejsku delatnost koji je jako ambiciozan, rekonstrukcija zgrade po ovom projektu bi jako puno koštala. Projekat je urađen tako da može da se radi u fazama ali čak i realizacija prve faze košta toliko da je veoma teško pronaći konkurse koji bi obezbedili toliku sumu novca odjednom. Većina raspisa konkursa je na mnogo manje iznose, takav način prikupljanja sredstava bi funkcionisao samo kada bi znali da možemo da dobijemo nekoliko projekata istovremeno ali to niko ne može da garantuje. Čak i u rapisima gde su veći iznosi i donacije u pitanju retko koji od tih konkursa je relevantan za ove namene. U svakom slučaju, mi se trudimo da pronađemo sredstva ali to su ozbiljni konkursi za koje mi nemamo kapaciteta pa je, samim tim,  manja mogućnost da ta sredstva i dobijemo jer je konkurencija velika, mi smo voljni da probamo i zaista činimo sve što je moguće ali do sada nismo imali sreće.“

Ali u međuvremenu potrebno je omogućiti da Muzej radi, da obavlja svoju delatnost …
A.T.: “Da, sad ćemo uraditi ono što je neophodno da salu dovedemo u funkcionalno stanje. Tu sad imamo ozbiljnu dilemu, da li se isplati ulagati u pretresanje i rekonstrukciju samo krova npr. i utrošiti određena veća sredstva ako smo rešili  da tražimo pare za rekonstrukciju cele zgrade. Taj veliki ambiciozni građevinski projekat predviđa sanaciju i gornjeg (potkrovnog prostra) gde se predviđa i dodatni izložbeni prostor, što bi bila dobra prilika da se pronađe mesto za stalnu postavku, on predviđa i rušenje sadašnjih spoljašnjih depoa koji su katastrofalnom stanju. U dvorištu se predviđa izgradnja potpuno novog krila, novog objekta gde bi se nalazili kancelarijski prostori sa depoima što bi otvorilo mogućnost da se ovaj deo ovde gde se nalaze kancelarije proširi u dodatni galerijski prostor za izlaganje.”

Da li će biti zastoja u radu tokom leta i jeseni zbog sanacije krova?
A.T. : “Mi smo tokom ovog leta planirali neke manje aktivnosti ali se sad trudimo da sve prebacimo za jesen, ono što moramo da završimo ćemo se potruditi da nekako smestimo u malo salu. Kada je u pitanju jesenji deo programa mi ćemo se potruditi da i to odradimo u ovim uslovima i uz radove, posebno one programa za koje smo već izdvojili sredstva i koje smo dogovorili. Izložbene aktivnosti i manifestacije su samo jedan deo posla koji Muzej radi, kustosi nastavljaju svoj istraživački rad, rad sa predmetima. Jedan od prioriteta na kojem radimo je donošenje pojedinačnih rešenja o kulturnom dobru za svaki predmet, Muzej ima preko 16.000 predmeta pa je to prilično velik posao koji će nam oduzeti puno vremena, sigurno do kraja godine.”

Rekonstrukciju muzeja u Bečeju nije moguće raditi godinama jer je on jedna od potrebnih funkcionalnih institucija kulture u našem gradu. Gradski muzej je za bečejske prilike važan jer je jedini i sveobuhvatan.  U Beogradu su silom prilika zatvorili dva veoma važna muzeja i  rekonstrukcija se radila godinama (Narodni, MSU) ali tamo je postojala mogućnost da se neke izložbe, gostovanja i slično izmeste u neke druge prostore, muzeje. Kod nas u gradu gde je to jedna od tri relativno funkcionalne institucije kulture zatvoriti  bilo koju od njih godinama nije lako uraditi da se ne primeti promena i gubitak u kulturnom životu grada.

Zajedno sa direktorom i kustosima obišli smo sve depoe u Muzeju kao i pomoćne zgrade, kancelarijske prostore i uverili se da je stanje zgrade zaista alarmantno, da u nekim slučajevima kada je npr. arheološka zbirka u pitanju je možda bolje da smo ostavili predmete tamo gde su nađeni (u zemlji), bi bili na sigurnijem mestu. Već na prvi pogled je vidljivo koliko je, osim očigledne oronulosti zgrade, neadekvatan i raspored prostora za čuvanje za sve zbireke, svi depoi su  prenatrpani. Ovakvo stanje u Muzeju i ovakav odnos prema muzejskim eksponatima koji imaju svoju istorijsku, etnološku ili umetničku vrednost je sramota za celu zajednicu ali pre svega za lokalnu samoupravu kojima su oni povereni na “čuvanje” za sledeće generacije.