„Јами дистрикт“ отворио позоришну сезону

Бечејска публика је на почетку овогодишње позоришне сезоне имала прилику да види једну од најконтраверзнијих али истовремено и најнаграђенијих овогодишњних представа у Србији. У питању је представа која је са седам освојених награда доминирала на овогодишњем Стеријином позорју. Текст ауторке Милене Богавац, у режији Кокана Младеновића одигран је пред пуном салом бечејског позоришта.
„Јами дистрикт“ тематски у први план ставља проблематику националног идентитета три већинска народа оног што ми данас називамо „регионом“ (простор почивше СФРЈ) и болештину изазвану феноменом познатим као „на(р)цизам малих разлика“. Кроз причу о отимачини око једног археолошког налазишта и о порекло најстарије цивилизације на Свету, које је случајно откривено у селу Јамена које се налази на тромеђи три државе а које је, у потпуно сулудој интерпретацији националних митомана на све три стране, невероватном брзином постало свето место које сведочи о божанској природи и историјској изузетности њиховог национа, одиграва се драма која ескалира у обнављање ратних сукоба.
Јами дистрикт је прича о апсурду до којег иду интерпретације националних митова у Српском, Хрватском и Бошњачком исфорсираном националном идентитету који се углавном базира на ниподаштавању или непризнавању оног другог (или трећег). На ирационалној мржњи и регресији сваког појединачног припадника ова три народа када се нађе у чопору свог националног, групног идентитета.
На самом почетку представе ми сазнајемо „шта је било на крају“, како се завршио овај сукоб и на који су бизаран начин пацифизиране нације у сукобу. Од „светог места“ који је напумпан у кратком року у национални мит за сваку од сукобљених страна, направљен је комерцијални тематски парк под називом Јами дистрикт а локално становништво је запослено да у костимима човеколиког претка глуми пред туристима припаднике наведене најстарије „цивилизације“ на свету.
Јами дистрикт је емотивно набијена, потресна и изузетно на моменте агресивана и сурова прича, која изазива шок реакцију али и смех. Чак и када свесно инсистира на употреби стереотипа, маниризам неког површног и предвидљивог хумора или „лаких“ политичких референци то је врло очигледно урађено са намером да се подцрта примитивност и бесмисао колективних фрустрација које су део балканског лонца последњих неколико деценија. У представи ништа није недирнуто, ни крв, ни земља, ни нација , ни „светиње“, ни црква.
Веоватно би било потпуно нефер не споменути три главне глумице које су бриљирале у изузетно емотивним али пре свега физички захтевним улогама, посебно када катарзично крене сцена демонстрације огољене агресивне мржње која је вероватно код публике изазвала највећи шок. Заслужиле су без резерве овације публике на крају представе.
Иако је својој форми нетипична позоришна представа која нема уобичајен наратив, јер се већина представе одвија кроз фрагменте и нарацију или сонгове у извођењу три главна лика (који су праћени „живим“ наступом београдске групе Vroom) представа држи пажњу са лакоћом.
Ако је Јами дистрикт адекватна најава за предстојећу позоришну сезону у Градском позоришту можемо очекивати добру понуду ове године.