Književno veče sa Goranom Markovićem

Posle skoro 6  godina u Gradskom pozorištu je gostovao naš čuveni režiser, scenarista i sad pisac Goran Marković. On je ovom prilikom predstavio svoju prvu knjigu „Beogradski trio“ koja je u Laguni doživela već svoje četvrto izdanje (od po 3000 primeraka) što je za srpske uslove priličan uspeh pa se čini da je Goran Marković na putu da ponovi svoju režisersku slavu i u književnosti. U pitanju je svojevrsna ljubavna priča koja je sva osim obična. Već naslov Beogradski trio za bolje poznavaoce engleske književnosti sugeriše asocijaciju na književni opus Lorensa Darela (Aleksandrijski kvartet, Avinjonski kvintet…) a pisac sam je i glavni lik Markovićevog romana. Marković polazi od jedne istinite premise a to je da je Darel bio u diplomatsko/špijunskoj misiji u Jugoslaviji od 1948. do 1953. godine. Motiv Forin Ofisa da baš njega pošalje u Jugoslaviju u najkritičnijem trenutku za odnose Jugoslavije sa Zapadom (i Istokom) usred galopirajućeg hladnog rata a nakon raskida odnosa sa Staljinovim SSSR-om je bio blago rečeno nerazumljiv ali „diplomate alkoholičari sa krizom identiteta je praksa u najboljoj tradiciji Forin Ofisa“ (citat  D. Mičel).

Lorens Darel je ne baš mnogo cenjen kao pisaci i u svojoj zemlji što zbog prilično nekonzistentnog kvaliteta romana, eksperimentisanja u stilu i hronologiji priče, često problematičnog ponašanja, politike koja je varirala u ekstreme na obe strane političkog spektra, neuklopljenosti u establišment književni ili bilo koji drugi i čak negiranja svog engleskog porekla (rođen i odrastao u kolonizovanoj Indiji) ali je svakako neko ko je ostao dovoljno u svemu tome harizmatičan da doživljava svako malo pokušaje „rehabilitacije“. NJegova avanturistička priroda, zaljubljenost u evropski duh, Grčku i severnu Afriku, kosmopolitsko viđenje civilizacije, obrazovanje, cinizam i duhovitost ima veoma veliki broj poklonika. Interesantno je za ovu Markovićevu knjigu je da je i on tokom pisanja ovog romana potpao pod taj talas  pokušaja „rehabilitacije“, odbrane,  njegovog lika kroz priču. Pred toga i sam koncept romana je meta darelovski, način kombinovanja „autentičnih“ dokumenata i fikcije. Stvaranjem iluzije autentičnosti kroz kombinovanje „istinitih“ priča iz Beograda tog vremena sa poznatim autentičnim likovima iz umetničkih i političkih krugova Jugoslavije ali i sa originalnim izmišljenim likovima (ili bar izmišljenim imenima likova) Goran Marković pravi konstrukciju u obliku priče o ljubavnom trouglu u Beogradu tog vremena.

Koliko je bila problematična poznata Darelova arogancija, bahatost u ponašanju u političkim i umetničkim krugovima još više je bio poznat u javnosti njegov još gori odnos prema ženama (danas bi teško preživeo „me too“ pokret ali u tome sigurno ne bi bio usamljen, tako bi prošla većina pisaca tog vremena). NJegovo požrtvovanje u priči ovog romana da pomogne ženi u koju se zaljubljuje a koja završava kao politički zatvorenik na Golom otoku u vreme Informbiro krize svojersno je iskupljenje „junaka“ knjige i samog pisca. Najveći deo knjige Goran Marković ipak  „iskoristio“ je za vrlo autentičnu priču o tom surovom vremenu i sudbinama ljudi koji su završili na Golom Otoku.

Goran Marković je na tribini govorio dosta i o njegovom uzaludnom pokušaju da posle skoro decenije istraživanja i rada snimi film ili seriju o ovom kažnjeničkom kazamatu, posle godina istraživanja i pisanja niko nije bio dovoljno u državi zainteresovan da producira tu priču u bilo kom obliku. Na kraju je odustao pa je jedan deo materijala upleo u ovu svoju prvu knjigu i uspeo bar delom da da i sliku užasa koju je vladao u zatvoru koji je bio i eksperimetlna ustanova za psihološko mučenje zatvorenika. S obzirom da je ovaj roman već u dogovoru za TV ekranizaciju u obliku serije, na neki način će bar deo njegovog istraživanja biti ekranizovan.

Prema rečima svih kritičara ova knjiga je jedna od onih koji se ne ostavljaju dok se ne završe. Čita se u dahu pa je to i  preporuka za čitanje sa ove tribina a sve to u nadi da ćemo vrlo uskoro videti i promovisati i TV seriju,  opet u društvu Gorana Markovića.