Лабудове не треба хранити хлебом

Већ годинама уназад током зиме на Тиси се налази веће јато лабудова. Ове птице веома добро толеришу мраз и лоше временске услове, не крећу се много и дуго или се крећу веома споро да не троше енергију, зато су за већину шетача и атрактивне за „комуникацију“. Већина лабудова који живе на рекама близу насељених места су веома питоми и навикнути на људе па слободно прилазе људима и бораве углавном уз обалу или на њој. У оваквим ситуацијама веома је тешко одолети да им се не добаци неко парче кифле или хлеба. Посебно је занимљиво деци, као мали водени зоолошки врт, јер уз њих често плива и доста патака и гусака. Ипак потребно је нагласити да храњење лабудова заиста није потребно уколико није јако хладно или је река замрзнута као пре неколико година. Осим што није неопходно, храњење лабудова хлебом је и веома штетно за њихов организам. Орнитолози и зоолози кажу да је неопходно хранити птице које живе у слободи у свом природном станишту само на јако ниским температурама од -15 до -30 степени или ако су повређени током опоравка.

Лабудови воле да једу хлеб, али он није добар за њих јер у тесту има шећера, квасца и адитива. Око река има доста траве што њима и погодује. Кукуруз је за њих главна намирница, жито могу да једу али не у великим количинама јер оно садржи доста калцијума који негативно утиче и на патке и на лабудове. Најбољи су кукуруз, сунцокрет, дакле уљарице, које могу да им дају снагу. Док је лепо време они доста пасу јер су биљоједи као и патке. Ове птице не могу да сваре со, посебно не у толиким количинама које се налази у хлебу. Са друге стране, хлеб који се баца у воду аутоматски се разграђује и загађује воду, јер огромна количина хранљивих материја које улазе у воду доводе до бујања алги, а тако се и убија живи свет који се налази у самој води.