Mikulaš (i društvo) u gradu

Praznična euforija se polako zahuktava, upravo dok ovo pišemo Mikulaš se „šunja“ (prim. S.S) po gradu sa enturažom u vidu družbenica. Klinci, obavezno proverite cipele.

Proslava Svetog Nikole po novom kalendaru 6. decembra datira negde sa početka XX veka i uz ovaj svetac vezuje se običaj proslave Mikulaša. On dariva dicu koja moraju očistiti cipele i složit ih napolju na pendžer da bi u njima dobili poklone. Deca se podsećaju da moraju da budu dobra, da se mole svako veče i dobro čiste cipele, kako bi dobili poklon od Mikulaša.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom,odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine, taj svetitelj preminuo. Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom gradjani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu.

Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i danas u celom hrišćanskom svetu. Roditelji su ga, kao sina-jedinca i kao dar od Boga, njemu i posvetili.

Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion kod svog strica, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasledjenu imovinu. Prema predanju, vodjen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrdje, i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju medju ljude.

Nikola je umro 19. decembra 345. godine. Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra, sveti Nikola se proslavlja i 22. maja odnosno 9.maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.