Одржана премијера представе “Разредни непријатељ”

Коначно из трећег покушаја је у Градском позоришту Бечеј у петак 26. марта одржана премијера представе „Разредни непријатељ“ у продукцији Градског позоришта и у режији Игора Павловића.

Представа је, може се рећи, на трагу сад већ јасно препознатљиве теме која доминира репертоаром и Омладинског студија Градског позоришта али и Вечерње сцене, теме раширеног и свеприсутног насиља, безнађа и суровости одрастања деце и младих у савременом свету.

Комад британског писца Најџела Вилијамсa није писан за ово време, писан је пред крај 70-тих година прошлог века, смештен у државну школу у једној од оних енклава социјалног становања у Јужном Лондону са комплетним диверзитетом, социјалним, економским, националним и расним које је тај простор некада имао. Данас, више од 40 година касније, текст је некако сабласно актуелан овде данас код нас. Локдаун и социјална искљученост присутна у ваздуху и током играња представе на сцени, као апокалиптични контекст који нам се свима тренутно дешава, појачава ефекат ове драме.

Текст представе је прилагођен 21. веку, актуелностима, и локалним и глобалним, али основна тема представе остаје мање више иста. То је веома узнемирујућа мешавина оног што је нама сада у овом времену исувише препознатљиво, веома актуелан социјални коментар о апатији, анархији и недостатку било каквих ауторитета и препуштености једне нове генерације која долази својим сопственим механизмима за опстанак.

Ова представа је и својеврсни „наставак“ већ започете теме са „Господаром мува“, представе коју је овај исти ансамбл радио пре годину, две али има и елементе Бекетовог „Чекајући Годоа“ који концептуално дају представи једну димензију апсурда и безвременог.

Подмлађени ансамбл Омладинског драмског студија је на камерној сцени успео да већ на првом извођењу овог комада директно увуче публику у учионицу, на поприште на којем се одиграва драма у току једног школског дана током којег се ниједан наставник није појавио у озлоглашеном разреду, у тренутку кад су од тог II/К одустали сви, директор школе, родитељи, наставници, социјални радници, оставивши их да сами пронађу свој пут напоље, на улицу, у коначни отпис, или да као у „Господару мува“ створе свој сопствени систем „образовања“ кроз ауто-дидактичке лекције из живота за које они сматрају да су важне да се науче. Клинци су углавном на почетку тог самосталног пута у „образовање“ агресивни, арогантни, малициозни и сурови али на крају, показаће се и емотивни, осетљиви и рањиви. Одабиром „лекција“ свако од њих суочава се са сопственим демонима и фрустрацијама и пред очима публике одвијају се личне приче ученика, њихова углавном трагичне ситуације у друштву, школи, породици. Улоге су добро подељене од стране редитеља а у односу на оригинални текст као и у „Господару мува“ Игор Павловић је урадио неке џендер измене. Теодора Здравковић је одлична као разредни були чија агресија, суровост и цинизам су покретач драме, оригинално ово је мушки лик али је заменом пола добијена једна додатна димензија као коментар на стереотипе и предрасуде којима смо сви склони али и као и савремени контекст. Игра између њеног лика и лика Кобре (Борис Димитријевић) који репрезентује неку врсту савести јер одлично изведена и јасно подцртана у оквиру драме. Наравно похвале иду и за остатак екипе младих глумаца који су своје ликове у представи очигледно добро проучили и одиграли са великим жаром на сцени.

Једино што сад још можемо да им пожелимо је пуно играња ове представе, пуно гостовања и покоју награду које ће на фестивалима свакако покупити.

Представу је режирао Игор Павловић сад већ неофицијелно резидент режисер Градског Позоришта а улоге су тумачили Теодора Здравковић, Вања Бојовић, Стасја Штрбачки, Катарина Милић, Катарина Јакић, Гордана Адамов, Андрија Димитров, Борис Димитријевић и Димитрије Туцаков.

Фото: Градско позориште Бечеј и Арпад Шипош