„Пружи ми руку …“ камп за децу из социјално угрожених породица

Током првог викенда нове школске године Друштво пријатеља деце је на Радарској станици у сарадњи са партнерским организацијама (Извиђачи „Иво Лола Рибар, Еко-Бечеј, ПУ „Лабуд Пејовић“… ) организовало интеркултурални камп за децу из социјално угрожених породица. Четрдесетак деце је на дводневном кампу уживало у дружењу са другарима, са волонтерима из удружења, волонтерима из дечије организације „Космополите“ и другим гостима и пријатељима. Камп је до сада био уобичајено летња активност на једном много већем и значајнијем пројекту под називом „Пружи ми руку, буди ми друг“. Маскенбал, радионице, друштвене игре, мала пијаца/берза послужили да се нова група деце уведе у програм активности који предвиђа овај пројекат.

„Пружи ми руку, буди ми друг“ је дванаестогодишњи мегапројекат Друштва пријатеља деце који кроз пројектне активности организују програме интердисциплинарног типа усмерене на афирмацију образовања и социјалне интеграције деце из социјално угрожених породица. Претпоставка пројекта била је, и искуствено током претходне деценије потврђена праксом, добро методолошки постављена комбинација разних мера подршке које су у фокус ставиле помоћ деци у процесу образовања, помоћ код свакодневних школских обавеза у основношколском периоду и повременој подели материјалне помоћи. Овај начин реализације пројекта је резултирао да се у заједници, када су у питању ови социјални проблеми, учини највидљив помак.

Деца из социјално угрожених породица углавном имају проблем са динамиком школских обавеза како због нередовног похађања наставе тако и са прађењем наставног програма, поред свих осталих проблема са којима се сусрећу у свакодневном животу у породицама које једва преживљавају. Социјални јаз је сваке године све видљивији у нашој општини, услови живота породица које су на друштвеној маргини су све тежи, деца су у таквој ситуацији највеће жртве јер нису самостална, зависе од родитеља, социјалног статуса старатеља. Овај програм је сад већ генерацијама деце у бечејској општини омогућио да, колико је то индивидуално било могуће, остану у школском систему и самим тим добију неку шансу да изађу из тог зачараног круга сиромаштва. Смањење сиромаштва деце је један од основних цивилизацијских циљева данас.

Овај пројекат Друштво пријатеља деце спроводи у сарадњи са Центром за социјални рад и у координацији са свим релевантним образовним, социјалним и здравственим институцијама у граду. Одржавање и опстанак овог пројекта који је током година постао својеврсна нова социјална услуга у граду, ипак, пре свега зависи од локалне самопоуправе (стране донације су биле од велике помоћи али је тенденција и пракса донатора да се током времена одрживост пребаци на локалну заједницу) јер је одговорност локалне самоуправе у свим пројектима овог типа највећа. То је и логично узимајући у обзир да је свака средина специфична па је на локалној политици да пројекте овог типа подржи и препозна као приоритет. Негде почетком лета када су објављени резултати општинских конкурса за социјалне програме и цивилни сектор било је очигледно да локална самуправа није препознала специфичност и важност овог пројекта (јер значај је велик како због стратешких циљева на нивоу зеједнице тако и због дугорочних резултата у складу са стратешким циљевима на државном нивоу) и да га је, на неки начин, ставила и исту раван са осталим једнорочним пројектима у општини. О том се писало када је то било актуелно а сада је дошло „на наплату“.

Почетак школске године је, у активностима на реализацији пројекта „Пружи ми руку, буди ми друг“, обично почетак одвијања активности која се тичу континуиране помоћи деци у образовним програмима, помоћ у учењу и сл. Ове године Друшво је било у могућности да тек у септембру организује камп (то је уобичајено летња активност) што због кашњења доделе средстава из општинког буџета што због смањења средстава којима пројекат располаже. Колико ће бити могуће организовати све даље активности на пројекту је још неизвесно. Свакако било би неодговорно према социјалној заједници прекинути континуитет јер је одржање овог програма веома важно па ће на крају све зависити од појединаца и осећаја одговорности дугогодишњих сарадника на пројекту, волонетра. Деца ће и ове године имати подршку колико то околности буду омогућиле.