Radionice i edukacije za žene na selu

Projekat u organizaciji Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije u saradnji sa agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN WOMEN) uz finansijsku podršku Evropske unije sprovodi se i u Bečeju u cilju podrške jačanju institucionalnog okvira za rodnu ravnopravnost. Opština Bečej je jedna od dvanaest lokalnih samouprava u Srbiji kojoj su u okviru projekata „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“ dodeljenja namenska sredstva u iznosu od 5.000 evra za sprovođenje nekoliko aktivnosti iz usvojenog Akcionog plana za unapređenje položaja žena i rodne ravnopravnosti u opštini Bečej za period 2018-2022 godine.

Na svakoj od ovih opština bilo je da u skladu sa svojim kapacitetima i potrebama pripreme i odrade akcije koje su u skladu sa lokalnim planovima.
Koordinatori u Opština Bečej su odlučili da se projekat tematski posveti osnaživanju žena u seoskim sredinama kao posebno osetljivoj kategoriji stanovništva. Odabrane su da to budu aktivnosti koje se tiču unapređenje života žena na selu. Održana je serija radionica i edukativnih programa koje se odnose na povećanje šanse za zapošljavane seoskih žena (kroz unapređenje njihovih veština) i poboljšanje pristupa uslugama (socijalnim, zdravstvenim i iz oblasti kulture). Organizovani su kursevi za računare, pisanje CV-ja, učenja jezika sredine – srpski/mađarski, kursevi šivenja, serija edukativno/informativnih radionica (o nasilju nad ženama, brizi o starima, zdravlju i sl.) koje su realizovane u saradnji sa insitucijama. Institucije i ustanove koje su bile angažovane da predstave svoj rad i posebne programe bile su Centar za socijalni rad Bečej, Gerontološki centar Bečej, Dom zdravlja i Gradsko pozorište Bečej. U realizaciji projekta učestvovalusu i partneri na projektu iz civilnog sektora NVO „Obrazovni impuls“ za IT obuke, „BUM“ za edukativni program srpskog i mađarskog jezika. „Stil“ za krojačke obuke. Po selima su za organizaciju korisnika programa bila angažovana već dobro organizovana udruženja žena: „Mak na konac“ iz Radičevića, „Cirkulum femina“ iz Bačkog Petrovog Sela, „Mileševke“ iz Mileševa, „Udruženje žena sa sela“ iz Bačkog Gradišta.

Sada na kraju oktobra meseca uglavnom je završen ciklus edukacija i radionica po selima pa smo tim povodom razgovarali sa Jelenom Brankov Čerevicki koja je bila koordinatorka ovog projekta ispred Opštine Bečej o utiscima i o tome koliko je zadovoljna postignutim i koji su dalje planovi:
„Ja sam jako zadovoljna jer je projekat već dao odlične rezultate. Sve što je rađeno tokom ovog projekta je poteklo od samih korisnica, pitali smo žene šta žele i ono što su one tražile mi smo uobličili u formu projekta. Cilj nam je bio pre svega da njima damo mogućnost da one same formulišu svoje potrebe jer su tokom izrade Lokalnog plana žene sa sela govorile da se osećaju skrajnuto, da su se osećaju zapostavljeno i da im je često za neke svakodnevne potrebe Bečej predaleko da imaju loše organizovane usluge u selu i da MZ nema adekvatne kontakte sa institucijama, ustanovama. Pored toga cilj nam je bio i podizanje kapaciteta usluga lokalne samouprave u naseljenim mestima. Ispostavilo se da korisnici jako malo znaju o nadležnostima i uslugama Centra za socijalni rad, uslugama Gerontološkog centra, pa i Doma zdravlja iako postoje ambulante u selima. Svaka od ove četiri intitucije je imala obavezu da u svakom selu održi po jednu radionicu, da predstavi rad i nadležnosti. Dom zdravlja je npr. imao nekoliko tema: dijabetes, značaj preventivnih ginekoloških pregleda, Grontološki centar je imao predavanja o demenciji, a Centar za socijalni rad je kao osnovnu temu radio nasilje u porodici, sa akcentom na prevenciji. Gradsko pozorište je odabralo iz svog domena rada jednu predstavu/monodramu zrenjaninskog glumca Jovice Jašina „Ima jedna zemlja“ (koja je odigrana u Radičeviću i Bačkom Petrovom Selu) i izložbu fotografija Daliborke Popov koja je postavljena u Mileševu i Bačkom Gradištu.“ – rekla nam je koordinatorka projekta

Prema rečima Jelene Brankov Čerevicki ova serija edukacija i radionica bila je važna i sa stanovišta same opštinske uprave i opštinskih institucija i ustanova, jer se pokazalo da za efikasinije funkcionisanje lokalne samouprave veoma je važno da se sistem rada svih isntitucija decentralizuje da usluge budu dostupne i u selima.
„Jedan od ciljeva projekta je i da se Mesne zajednice postave u centar zbivanja i da se meštani sela nauče da svoje potrebe zadovolje prvo u svom selu. Mislim da je ovim radionicama to u velikoj meri postignuto. Moj utisak je da je napravljen taj najvažniji korak a to je lični kontakt i uspostavljanje poverenja. Nije čak važan ni broj korisnica koje su učestvovale na radionicama, važno je da se uspostavi mehanizam buduće komunikacije. Ovo sve je posebno važno danas kada je atmosfera u društvu veoma apatična, puno je nepoverenja i straha. Najveći rezultat projekta ipak je uspostavljanje dinamike te komunikacije u formi proširenja nekih usluga koje su do sada uglavnom bile prerogativ gradske sredine. Centar za socijalni rad čiji tim je predvodila direktorica Ivona Božović će od sada jednom mesečno organizovati odlazak u svako selo i primati taj dan stranke. Pored toga Centar je pozvao meštanke i meštane da obaveštavaju njih direktno ili zaposlene u mesnim zajednicama ukoliko imaju saznanja o kritičnim slučajevima nasilja u porodici iz njihovog okruženja ako znaju kome je pomoć potrebna a to se u selu uglavnom zna. Već nedelju dana nakon radionice u Bačkom Petrovom Selu su počele da pristižu prijave i to 12 do sada a iz Radičevića 9. Gerontološki centar sa svoje strane je predstavio široku lepezu usluga koje ima ali se ispostavilo da oni te usluge obavljaju samo na teritoriji grada. Rezultat ovih susreta po selima je da će Geontološki centar u narednom periodu da konkuriše za javne radove i da angažuju žene iz naseljenih mesta za gereonto usluge za lokalno stanovništvo, što je dvostruki benefit jer se zapošljavaju žene iz sela i istovremeno se proširuju usluge za stara lica i na sela u opštini. Žene iz gradištanskog udruženja su predložile da organizuju akcije za stare u samoj Gerontloškoj ustanovi, da ih posećuju, organizuju druženja sa njima, da im prave društvo, da izvedu neki program za njih, da im čitaju.
Kada su u pitanju edukacije Doma zdravlja, ekipa doktora iz ove ustanove održali su predavanja na razne teme jer su korisnici pokazali veliko interesovanje za razgovore o konkretnim bolestima, uticajima genetske strukture, o samoj organizaciji Doma zdravlja kao ustanove, o uticajima stilova života na zdravlje.“– rekla nam je Jelena Brankov Čerevicki.

Prema rečima koordinatorke organizatori iz institucija su bili su veoma iznenađeni reakcijom korisnika na radionicama. Opšti utisak je, što je neobično za seoske sredine, da je razgovor bio veoma otvoren, da su često korisnici bili spremni da govore slobodno i otvoreno i o veoma ličnim stvarima i da postoji jaka potreba da se govori o onim stvarima o kojima se u malim često zatvorenim sredinama do sada uglavnom ćutalo.

Problemi života na selu su se drastično promenili u poslednjih nekoliko decenija. Život na selu nije više toliko idiličan kao nekada jer sela su po broju stanovnika desetkovana, postoje sve veći problemi sa bezbednošću života, porodice su uglavnom generacijski raslojene, veliki broj kuća po selima su napuštene sve je više kriminala u selima.

Na kraju Jelena Brankov Čerevicki je najavila i konačni izveštaj i prezentaciju projekta za kraj novembra meseca (28. novembar) uz učešće donatora. Biće to i prilika da se uradi i promocija opštine Bečej kao sredine u kojoj se politika rodne ravnopravnosti sprovodi na najbolji mogući način.