Роман Драгана Савића „Туђ“

Како је то целог живота бити туђ?

Идентитет одређује  неку врсту различитости између људи али и доживљај себе као јединственог и трајног. Питање идентитета, питање је саме човекове суштине. Ако немамо идентитет, знамо ли уопште ко смо?

Драган Савић, према папирима, рођен је у Београду, а данас са својом породицом живи и ради у Бечеју. Овај наш суграђанин аутор је романа који носи веома симболично име „Туђ“, који је пре само неких десетак дана угледао светлост дана.

Ово је аутобиографско дело, једна врста исповести која се чита у једном даху, а након тога отварају се многа питања, а кључно је колико смо уствари захвални што знамо ко смо, одакле смо и ко су нам преци?

Драган је цео свој живот посветио потрази за истином. Само  неколико дана након рођења мајка га оставља у једној згради и тада његов живот креће неким другим током. Одрастао је у хранитељској породици у Чуругу, васпитаван у патријахалном духу. Данас је захвалан људима који су га одгајали и пружили му пуно тога спрам својих могућности. Међутим цео свој живот ипак је патио за својом биолошком мајком, за својим пореклом.

Идеју за књигу добио је оног тренутка када је његова познаница сличне судбине као његове објавила нешто на ту тему. Она га је уствари инспирисала да учини то исто и у том моменту у глави је почела да се развија та мисао. Драган је током живота стално бележио нешто, како каже, када га „нападну“ емоције и сета, спас би тражио у томе да све то преточи на папир и то се годинама скупљало. Када се родила  та велика идеја о књизи, тада је почео све те белешке да формира у један озбиљнији текст, у причу и догађаје проткане најдубљим осећањима.

У књизи је описао све оно што му се дешавало у току одрастања у хранитељској породици, како га је прихватала или га није прихватила средина и ту његову целоживотну борбу и потребу да пронађе свој идентитет и своје корене. Такође, у књизи су описани и његови снови, наде али и страхови:

– За време похађања средње школе први пут у животу сам чуо за реч инцест. То је у мени пробудило велику радозналост и знатижељу, шта је то инцест? Дошавши до сазнања шта ова реч значи веома сам се уплашио и тај страх још увек постоји у мени, још увек ме прогања та реч и сама помисао на њу, више не толико због мене колико због моје деце, прича Драган.

Покушавао је Драган годинама да дође до неке информације о биолошким родитељима, како и на који начин описао је у својој књизи, али није успео.

– У једном моменту они који су требали највише да ми помогну, а то је Центар за социјални рад Врачар, чији сам био штићеник до пунолетства, су ме пресекли и рекли  ми да одустанем од потраге. То ме је дубоко разочарало али и дало сумњу да је ту умешано нешто више зато што је након тога фасцикла са мојим документима нестала. Чак је и лист из књиге регистра у ком сам био заведен истргнут. Тиме је учињена велика неправда не само мени већ и другој деци која су ту била уписана, каже аутор.

Ова књига написана је са неком врстом поруке, за све оне који дођу у искушење да оставе своје дете, да обавезно оставе и неки траг за собом, али и са поруком за сву ону децу која су као Драган остављена.

Књига се завршава са једном великом недоумицом, зато што писац још увек не зна ко су му биолошки родитељи али упоран  и истрајан по природи не одустаје, захваљујући технологији и друштвеним мрежама повезао се са људима истих прича и судбина као што је његова и тако се појављује нека нова нада али о томе ћемо можда моћи да читамо једног дана у наставку књиге. Симболичан назив „Туђ“ је уствари лични осећај самог аутора, кроз његово одрастање и кроз суочавање са свима онима који га нису прихватили.

Од момента када је књига написана до момента када је угледала светлост дана прошао је неки тежи период. Свестан чињенице да је као писац потпуно нов и непознат јавности није очекивао да ће успети да нађе издавача па је сам урадио све што је било неопходно. Сам је преломио књигу, дизајнирао корице и сам финансирао штампање. Није било лако све то урадити али на крају је успео и добио  баш оно што је желео. Оно што му је помогло у моментима настајања овог дела јесте велика подршка породице, супруге, као и ужег круга пријатеља који су му давали ветар у леђа да подели своју причу са другим људима.

Књига је изашла из штампе пре непуне две недеље, а следећи корак јесте промоција. По некој логици прво се обратио Градској библиотеци у Бечеју али одговор још није добио, а с`обзиром да му је жеља да то уради у току месеца октобра, размишља да се одлучи за самосталну промоцију.

Књига за сада може да се поручи путем друштвене мреже фејсбук, телефоном или лично код аутора,  још увек је нема у књижарама, а цена је 300 динара.

Како је то целога живота бити туђ и како се носити кроз живот са тим да уствари не знаш где припадаш? Можда одговори леже негде између редова ове књиге.

 

One thought on “Роман Драгана Савића „Туђ“

  • 14/10/2017 at 21:13
    Permalink

    Као аутор романа “ ТУЂ“ веома сам задовољан Вашом објавом. Тако дирљив, а опет врло конкретан опис мога дела, као и представљање мене као писца. Немам довољно речи којима бих могао исказати колику захвалност и срећу осећам. Ја се једноставно Вама дивим и ВЕЛИКО, ВЕЛИКО Вам ХВАЛА.
    Желим Вам пуно успеха у животу и раду.
    Поздрав

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *