Sedam neobičnih evropskih običaja za Božić

Predstavljamo vam nekoliko prelepih i uglavnom ludih prazničnih običaja evropskih naroda koji su nastajali negde izmađu starih paganskih rituala i modernijih, uglavnom, hrišćanskih običaja. Evropska tradicija je nepresušno bogatstvo mešavine paganskih korena skoro svih evropskih naroda sa hrišćanskim nasleđem istoka što je posebno uticalo na praznike koji se i danas slave.

1. Island: 13 trolova i mačka koja proždire ljude
Zaboravite na Deda Mraza, islandskoj deci na Božić dolaze u kuću 13 nemogućih trolova nazvani uslovno „Julovi drugari“, deca opasnog ženskog orka (orkice?) Grile. Svake godine klinci ostavljaju cipele na prozor 13 dana pre Božića i u zavisnosti koliko su bili dobri svaki od „drugara“ trolova im ostavi ili mali poklončić ili jedan živ krompir. Pored toga Grila ima i veliku crnu mačku, Jolakotur, koja kruži Islandom na Badnje veče i proždire sve koji nisu dobili nešto od nove odeće za Božić. Ovo je najverovatnije smišljeno za decu koja se žale kad dobiju tzv. „mekani poklon“. Sledeći put kad dobiju čarape od bake na poklon samo im saopštite da će im te možda spasiti život.

2. Švedska: Opsesija Pajom Patkom:
Šveđani imaju neke veoma zanimljive božićne rituale (mešavina hrišćanske i nordijske tradicije) kao što je npr. Tradicionalna činija sutlijaša koji se služi na Badnje veče, slično kao kod nas u česnici, samo u jednoj od činija nalazi se jedan badem, to je znak da će taj srećnik koji ga je pronašao sledeće godine pronaći ljubav. Još jedan znatno savremeniji običaj u Švedskoj je za većinu nas ostalih evropskih naroda potpuno nerazumljvi a to je švedska opsesija Pajom Patkom. Svakog 24. decembra još od 50-tih godina u tri popodne cela nacija se nađe ispred televizora i svi gledaju dugometražni Božićni film sa Pajom Patkom koji svečano najavi voditelj najveće nacionalne televizije. Za Švedsku ovo je pandan obraćanja kraljice u Britaniji.

3. Alpi generalno – više germanskih naroda:
Božić Batin ne baš bezazlen kompanjon Krampus je zastrašujući rogati čovek-zver koji pohodi Alpske gradiće i sela u potrazi za bezobraznom dečurlijom. Ovo biće, naravno, ima svoje korene u narodnom paganskom folkloru vekovima i bio je „prethodnica“ Deda Mraza, Božić Bate. Krampus se pojavljuje 5. decembra kad zvona zazvone i kruži ulicama u lancima sa velikim drvenim štapom vodeći procesiju. Priča kaže da Božić Bata i Krampus „rade“ zajedno, prebiraju dobru i lošu decu. Dobroj deci dele poklone a ostali je najbolje da se sklone. Ovih dana uglavnom je Krampusova procesija turistička atrakcija na kojoj se mladi obučeni u rogate kostime i maske sa glavama čudovišta vitlaju po snegu u alpskim gradićima.

4. Katalonija: Jedna malo dugačija scena sa Isusuom u kolevci
Okićene crkva negde u Kataloniji sa tradicionalnom scenom u centru koje je mali Isus, tu su i Marija, Josip, mudraci – standardna postava … i seljak koji vrši veliku nuždu. Ova figura u Kataloniji se zove Kaganer i može se naći na scenama Isusovog rođenja još od 18. veka. U Kataloniji roditelji tokom praznika sakrivaju ovu figuru od klinaca i onda je deca traže, svaki dan tokom trajanja Adventa. Zašto? Nije baš najjasnije šta ta figura treba da predstavlja, ima različitih tumačenja, a najverovatnije je da seljak na taj način „oplođuje“ zemlju za sledeću godinu. On je simbol plodnosti, sreće, ali i skromnosti jer na kraju dana trebalo bi da nas podseti da smo svi isti, ništa posebno.

5. Češka: Novi ljubimac samo za Božić
Prženi šaran je glavni namirnica na božićnom meniju kod Čeha, poslužen sa krompir salatom i limunom. Naravno što je svežija riba to je bolji ručak i to je uglavnom razlog zašto danima pred Božić Česi ne koriste kadu jer u njoj pliva šaran. Većina Čeha (ali i susednih Poljaka i Slovaka) ovih dana kupuju šarana već pripremljenog na pijaci ili u prodavnici ali tradicija udomljavanja novog „kućnog ljubimca“ danima pred Božić i kupatilu uporno se održava. Većina „tradicionalista“ obično novog ljubimca brižljivo čuvaju do Badnjeg dana kad završi pod nožem domaćina.

 

6. Nemačka: Deda Mraz na drugi način
Ovo je nešto novija tradicija uglavnom kod mlađe populacije u Nemačkoj . Običaj koji podrazumeva nešto kao Deda Mraz iza ogledala gde svako odabere nešto potpuno nepotrebno, staro, beskorisno, lepo upakuje i pokloni anonimno nekome koga je odabrao. Većina ovo koristi da se otarasi nečeg nepotrebnog u svom životu (nešto kao one naše „kružeće“ bombonjere nekada). Običaj se zove Šrotvičtajn.

 

 

7. Letonija: Goreća božićna cepanica
Letonska cepanica koja gori za Božić je od svih pomenutih možda najromantičnija božićna tradicija u ovom tekstu. Jedan od onih rituala koji povezuju ljude jer može da se obavi u kući ali može da bude lepa tradicija za mnogo veće društvo ili neku zajednicu, grad, selo. Velika cepanica se nosi, vuče kroz selo od kuće do kuće i simbolično skuplja sve probleme i nesreću nataloženu u protekloj godini i na kraju puta se ritualno spaljuje na sredini sela ili u kućnom „ognjištu“. Naravno, ovaj običaj za većinu evropskih naroda je na ovaj ili onaj način prepoznatljiv jer je deo skoro svih paganskih rituala širom Evrope koji su slavili zimsku ravnodnevnicu.

 

Izvor: BBC Radio 3