Šijanov novi film snimaće se i u Bečeju

Beograd 21.08.2016.
Slobodan Sijan, reditelj, reziser
foto: Milovan Milenkovic

Slobodan Šijan je jedan od kultnih režisera naše kinematografije koji je u poslednjih desetak godina napravio prilično veliku pauzu u radu. Poslednji film koje je kao režiser potpisao bio je S.O. S Spasite naše duše još 2007. godine. Pred kraj prošle godine on je započeo snimanje svog novog filma pod nazivom „Budi Bog s nama“ u produkciji kuća “Gargantua Films” i producenta Marka Paljića. Hrvatski koproducent je Maxima film a tu su i crnogorska kuća Artikulacija Film i Sirena Film iz Češke.
Slobodan Šijan je omiljeni reditelj veoma velikog broja poklonika filma u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji jer je potpisao neke od najvećih i najpopularnijih savremenih filmskih ostvarenja kao što su Maratonci trče počasni krug ili film za koji su mnogi kritičari ali i publika u svim anketama rekli da je najbolji film srpske i jugoslovenske kinematografije svih vremena, film „Ko to tamo peva“. Šijanova ostvarenja, iako nisu brojna, imaju kultini status kod publike. Tu su još i Davitelj protiv davitelja, Kako sam sistematski uništen od idiota i drugi.

 

Boško Tokin

U novom filmu koji je započeo i koji se već snima na lokacijama u Beogradu i Pančevu, i prema najavama iz produkcije biće sniman i na nekim lokacijama u Bečeju, priča prati životnu priču jedne od najkontraverznijih ličnosti prve polovine 20 veka u Srbiji. Reč je o Bošku Tokinu (1894-1953), književnom i filmskom kritičaru, teoretičaru, romansijeru, prevodiocu, novinaru, vizuelnom umetniku i reditelju pripadniku pokreta srpske avangarde. Šijan je jedan od koautora i scenarija zajedno sa Biljanom Maksić i Vladimirom Mančićem. Lik jednog od naših najprovokativnijih intelektualaca tumačiće Miloš Biković. Boško Tokin je 1925. pokrenuo „Film“, prvi nedeljni filmski list, bio jedan od deset članova Akademije „Sedam umetnosti“ osnovane 1933, na čelu sa Nušićem, do Drugog svetskog rata napisao je „Istoriju jugoslovenskog filma“, a posle rata sa Vladetom Lukićem „Enciklopediju filma“ i „Knjigu o filmu“. Kroz biografsku priču o Tokinu Šijan će u novom filmu predstaviti i veoma veliki broj aktera srpske avangarde i umetnosti Beograda tog vremena ali i drigih ličnosti iz kulture i politike.

Šijan je u jednom od intervuja o svom novom filmu rekao „Upoznaćemo Beograd iz zlatnog doba dvadesetih godina prošlog veka, Beograd avangarde, dadaizma, futurizma i zenitizma; Beograd regtajma, džeza i čarlstona; Beograd automobilizma, aeroplana i seksualne revolucije; Beograda koji je tada smatran Parizom na Balkanu.“

Prvi filmski časopis "Film"Boško Tokin je rođen 1894. godine u rumunskom delu Banata, u Čakovu, maturirao je u Temišvaru 1912. Odmah posle mature otišao je kod strica u Zemun gde je počeo da se druži sa umetnicima sa Slavkom Vorkapićem, Savom Šumanovićem, Nikolom Krstićem. Kako je Beograd bio veoma blizu vrlo brzo je postao deo beogradskih umetničkih krugova, družio se sa Tinom Ujevićem i Stanislavom Vinaverom. U Francusku je otišao posle Prvog svetskog rata 1916. godine gde je kao i većina tadašnjih ruskih i francuskih avangardista bio fasciniran filmom kao novom umetnošću i pre svega filmovima Čarlija Čaplina. U Bečeju je pre nekoliko meseci u Gradskom pozorištu bila organizovana zanimljiva književna tribina koja je govorila baš o tom uticaju filmova Čarlija Čaplina na pripadnike tadašnje avangardne umetničke scene, posebno na dadaiste. U Parizu je prevodio savremenu južnoslovensku poeziju na francuski, počeo da piše prve filmske kritike, bio aktivni učesnik na književnim i umetničkim manifestacijama novih pokreta poput zenitizma i dadaizma, pokrenuo je filmofilska udruženja, klubove i časopise. Ono što je možda nazanimljiviji deo njegove životne priče, a vezano je za budući Šijanov film, je da je pokušavao uporno da snimi prvu filmsku komediju pod nazivom „Budi Bog s nama“ ali nije uspeo da je završi. Nakon povratka u Srbiju počeo je da piše i romane. Osim njegove lične priče i filmskog rada, zanimljive su i teme kojima se bavio u svojim književnim radovima. Tokin je bio za srpske pojmova, možda čak i danas, umetnik i stvaralac izuzetno urbanog senzibiliteta i shvatanja, njegov roman Terazije koji je objavio tridesetih godina prošlog veka je roman koja je za tadašnji veoma konzervativni kulturni establišment u Srbiji bio skandalozan jer se bavio temama kao što su homoseksualizam, zavisnost od narkotika, morfijuma i kokaina, promiskuitet. Beograd njegovog vremena u romanu je urbano grotlo nemorala i kriminala skoro isto kao što je to i danas. I danas je ovaj roman moguće čitati kao skoro savremenu književnost.

Svakako njegov najveći doprinos srpskoj kulturnoj sceni toga vremena je njegova posvećenost filmu, filmskoj teoriji i kritici. Bio je urednik prvog filmskog časopisa u Jugoslaviji pod nazivom „Film“ koji je pokrenuo u Zagrebu 1925. godine i napisao je prve enciklopedije filmske umetnosti. Između ostalog Slobodan Šijan je verovatno želeo da relaizacijom ovog filma oda i počast Tokinu za sve što je uradio za promociju filma u Srbiji i razumevanju filmske umetnosti uopšte.

Kada je u pitanju atraktivnost teme filma i Šijanova reputacija kao režisera i scenariste s pravom se od ovog filma očekuje mnogo jer osim izuzetno vizuelno zahvalne epohe koja će biti predstavljena u filmu i Biković će za interpretaciju glavnog lika imati jednu veoma zanimljivu ličnost da predstavi na filmskom platnu. Pored Tokina u filmu će biti predstavljeni i mnogi drugi umetnici i političari toga vremena, što će svakako biti izazov za veoma veliku i impresivnu glumačku ekipu koju je sakupio Slobodan Šijan za ovaj projekat.

Koga će Bečej da glumi u filmu videćemo …ali će svakako biti zanimljivo i našim sugrađanima da se možda ponovo nađu u nekim ulogama kao statisti ili da na ulicama našeg grada vide glumce i ekipu koja će snimati scene za film.