Skica za portret umetnice

Tijana Grujić je slikarka i profesor likovne umetnosti. Radi u Bečeju u osnovnim i srednjim školama kao nastavnik, odnosno profesor, ali pored toga i dalje svakodnevno slika, bavi se likovnim nastupima i primenjenom umetnošću i polako ali sve uspešnije gradi svoju umetničku karijeru. Put koji je za njom od Bogdan Šuput škole preko Akademije Umetnosti, performansa, nastupa, slikanja, vremenom neminovnih promena u umetničkom izražaju, životu i prioritetima uopšte, pronalaženja novih tema je istovremeno bio i put u kojem je aktivno svoj rad predstavljala publici, „izlagala“ ga i stavljala hrabro pred likovno obrazovanu publiku ali i pred konzumenate umetnosti u širokom smislu reči, namerno zaobilazeći isključivo art tržište koje podrazumeva veoma zatvorene krugove srpske umetničke scene i kritičara. Danas, iako je i poslom i porodično vezana za jedno mesto, za naš grad, ona uspeva da već decenijama pronađe način da svoje radove izlaže širom zemlje ali, u poslednje sve više i u inostranstvu. Samo u poslednje dve/ tri godine, od kada se više usmerila na izlaganje u inostranstvu imala je uspešne nastupe u galerijama u Njujorku, Parizu, Hrvatskoj na sajmovima umetnosti i u galerijama.
Sada već skoro dve decenije Tijana Grujić sa uspehom i svoj-stvenom upornošću razvija svoje stvaralaštvo na određene teme, koje prate njen emotivni razvoj, odrastanje, promene životnih prioriteta, rođenje dece, neminovne životne krahove, razvode. Njen stil i teme se menjaju ali ono što ostaje je „zdrava“ distanca prema pretencioznosti i mistifikaciji umetnosti, sve ono što bi trebalo da prati stvaranje „ozbiljne“ umetnosti. U njenoj umetnosti veoma je jasno vidljiva izražena ironija i samoironija .
Kada smo razgovarali sa Tijanom da upotpunimo ovu skicu za portret ona je želela posebno da istakne da joj je dugogodišnje iskustvo rada sa decom bila dobra škola, da je izgradio i ponosno je istakla svoje uspehe kao pedagog. Danas se, prema njenim rečima, oseća da je kao profesor prihvaćena u društvu ali da i dalje hrabro, nesputana pravilima provincijalnog života, ispipava teren gde su granice, osluškuje kritiku publike, daje sebi slobodu da održi jedan specifičan oblik relativno i za veće sredine kontraverznije forme izražavanja, da u njenom poslednjem serijalu insistira na temama „svakodnevne“ erotike, ljubavi, intime.

                                   
U razgovoru sa Tijanom saznali smo da u poslednje vreme, osim što razmišlja o tome gde i u kom pravcu njena umetnost (možda i ona sama) mogu da krenu dalje ima veliku dilemu na koji način da pomiri dve izuzetno izazovne ideje/usmerenja: izlaganje i javni nastupi, slikanje ili eventualna komercijalizacija sopstvenih radova kroz izradu upotrebnih predmeta (odeće, galanterije, tekstila) sa motivima njenih slika iz svih dosadašnjih serijala. To sve bi zahtevalo da pronađe strategiju za ulazak u svet visoke mode ili uopšte tržišta primenjene umetnosti i to traži posvećenje i novi set znanja i upornosti i hrabrosti … ovo sve nije ništa novo za Tijanu Grujić, ona je spremna kao i uvek.