Socijalne karte, opet odlaganje za 2022. godinu

Skupština Srbije usvojila je 11. februara konačno Zakon o socijalnoj karti, kojim je predviđena pravednija raspodela novca opredeljnog za socijalna davanja. Negde krajem 2018. godine poslednji put odložena je primena socijalnih karti za 2021. godinu za kad je predviđeno da počne da se radi sa već potpuno završenim bazama podataka i povezivanjima istih. Tada je bila aktuelna priča o tome da je neophodno da država što pre dobije dobro uređenu bazu podataka o socijalno najugroženijim građanima koja će biti sveobuhvatna. O tome koliko je to bilo važno, da je urađeno kad je najavljeno, videlo se i tokom prošle godine kada je onih čuvenih 100 evra pomoći dodeljeno po principu bacanja iz helikoptera bez obzira da li je to nekome značilo pomoć za preživljavanje a nekom jedan solidan ručak u dobrom restoranu.

Ovaj zakon je odlagan nekoliko puta a ideja o pravljenju socijalnih karti „vuče se“ kroz različite vlade već skoro 15-tak godina.
Zakonom o socijalnoj karti predviđeno je uspostavljanje registra Socijalna karta, jedinstvene i centraliziovane evidencije u elektronskom obliku, koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinaca i sa njim povezanih lica i koja omogućava korisnicima podataka da obavljaju poslove obrade podataka radi utvrđivanja činjenica neohpodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite.

Socijalne karte, prema novom Zakonu će da zažive od sledeće godine, tačnije od 1. marta 2022. godine pa će time biti omogućeno i pravedinija raspodela socijalnih davanja u društvu. I dalje su problem neusaglašane i nepovezane baze podataka na nivou relevantnih ustanova i institucija pa je sad opet produžen rok da se one usaglase.

Pored toga i dalje postoji isti problem o kojem smo i ranije pisali: socijalne karte mogu biti i i veoma invazivno sredstvo kontrole i zadiranje u privatnost građana s obzirom na osetljivost podataka kojima raspolažu i da strogo moraju biti kontrolisana lica koja imaju uvida u sve te podatke.

Zaštitnik građana je podržao odredbu da socijalno – ekonomski status pojedinca i sa njim povezanih lica, obuhvata podatke o njihovom porodičnom, vaspitno-obrazovnom, psiho-fizičkom, radno-pravnom, imovinskom i zdravstvenom statusu, dakle podatke iz različitih oblasti života pojedinca i porodice, koji – ukoliko su adekvatno prikupljeni i obrađeni – mogu dati vrlo preciznu u sliku o potrebama pojedinca i porodice i merama koje te potrebe mogu zadovoljiti.

Za sve koji čekaju da se ovaj mehanizam primeni i da kod socijalnih davanja bude adekvatnije i pravednije regulisan njihov status postoji bojazan da će ovakvo stanje neizvesnosti još potrajati jer za početak predviđeno je samo umrežavanje onog što su postojeće baza podataka a za neko ozbiljnije i preciznije praćenje socijalnog položaja svakog pojedinca i povezanih lica i uspostavljanje potrebnih kriterijuma za to uz obavezu očuvanja privatnosti i ljudskih prava onih koji su u sistemu biće potrebne godine ako ne i decenije.