Svojom glavom: IZUZETAK POTVRĐUJE PRAVILO

Autor: Ivan Kovač

Uvrežena besmislica kojom se osporava kontraprimer upućen nekoj sumnjivoj generalizaciji, stereotipu („Njegovi su svi u familiji pijanice!“ – „A deda?!“ – „On je izuzetak koji potvrđuje pravilo.“). Štaviše, retoričkom fintom ne samo da se odbija kontraprimer, nego se na volšeban način dešava obrt pa kontraargument prividno postaje argument u prilog tezi, kojim se često na efektan način stavlja i tačka na spor. U jednom sasvim banalnom vidu ova maksima je smislena. Naprosto, sam pojam izuzetka pretpostavlja postojanje pravila, recimo, izuzetak „ne radimo nedeljom“ podrazumeva pravilo „radimo svim ostalim danima“. Takođe, latinsko „probare“ je višesmisleno, pa ako uzmemo da izreka zapravo glasi „izuzetak
proverava tj. testira pravilo“ onda stvar opet postaje razložna, jer od prisustva izuzetaka zavisi status pravila. U svakom slučaju, potrebno je ne samo dokazati postojanje pravilnosti, nego i objasniti pojavu eventualnih izuzetka, i naravno umesto „izuzetak koji potvrđuje pravilo“ jednostavno reći „izuzetak“.
Ipak, izreka se najčešće koristi tek kao sofističkob smandrljavanje s ciljem da se uvek bude u pravu, i tu kontraprimeri nipošto ne mogu potvrđivati pravilo odnosno generalizaciju – naprotiv, često je slabe, a katkad i sasvim obaraju. Upravo nerazlikovanje kategoričkih, apsolutnih pravila i manje ili više labavih generalizacija dovodi do nesporazuma, a konfuziji doprinosi i brkanje pravila kao društvene norme i kao prirodne zakonitosti. Katkad se insistira na kategoričkom karakteru pravila („propisi su propisi“), iako je izuzetak sasvim legitiman, opravdan, ili se na osnovu izuzetka neopravdano nastoji
oboriti pravilo, zapravo stvoriti novo pravilo („Jesi video ambulantna kola kako su projurila kroz crveno? Ovde se očigledno ne poštuju pravila, pa zašto bih ja?!“), pri čemu se tendenciozno previđa razlika između izuzetaka koji su legitimni od onih koji to nisu.