Svojom glavom: Meša, kemtrejlsi i vulkanski tuneli u Bečeju?! – Ipak, ne.

Autor: Ivan Kovač

Sekcija „Svojom glavom“ bečejskih srednjoškolaca je prethodnih dana osmislila i izvela malu dobronamernu podvalu u pokušaju da ispita stepen medijske pismenosti sugrađana. Zavrteli smo tri priče u više lokalnih grupa na Fejsbuku:

  1. Priču o takozvanim kemtrejlsima tj. belim tragovima hemijskih ili bioloških agenasa, upravo otrova koje avioni navodno raspršuju iznad nas: ne samo da naučna zajednica konsenzusom odbacuje ovu naivnu teoriju zavere – „kemtrejlsi“ su naprosto kontrejlsi tj. kondenzacioni tragovi – već je i fotografija o kojoj je reč višestruko fotošopirana (izvornu fotografiju je lako pronaći na internetu). Komentar kojim smo ispratili fotografiju predstavlja zb(i)rku klasičnih podmetačina, neodgovornih, sasvim neutemeljenih zastrašivanja i drugih „argumenata“ zagovornika kemtrejls zavere koje smo sakupili na društvenim mrežama tokom istraživanja;
  2. Priču o poseti književnika Selimovića Bečeju 1967: mešavinom tačnih i potpuno izmišljenih podataka kreirali smo pitku laž koja se oslanja na lokalpatriotske emocije;
  3. Priču o vulkanskim pećinama-tunelima ispod Bečeja: foto manipulacijama smo pokušali da „prodamo“ priču o navodnim geološkim istraživanjima mreže tunela ispod Bečeja sve to senzacionalistički uvezavši sa erupcijom „Bačkog vulkana“ 1968. godine.

Moramo reći da nam podvala nije otkrila ništa novo, početne pretpostavke su se uglavnom potvrdile. Na prve dve priče desetine ljudi je „naselo“ i nekritički prihvatilo servirane izmišljotine. Štaviše, priča o kemtrejlsima je objavljena sa profila na kome jasno piše da je lažan i da je napravljen u cilju istraživanja lažnih vesti. Bilo je mnogo „sviđanja“, „deljenja“ i komentara, dok je treća priča na sreću ljudima ipak izgledala previše suludo da bi joj poklonili poverenje. Osim igranja na kartu emocija i takozvane pristrasnosti potvrđivanja (sklonost da vidimo i prihvatimo stvari sa kojima se već slažemo, odnosno da ne vidimo i unapred odbacimo stvari sa kojima se ne slažemo), uspešnost podvale je iziskivala i intelektualnu nemarnost, lenjost, ali i slabosti u medijskoj pismenosti ispitanika. Čini se da nema dovoljno svesti o neobaveznosti standarda koji važe na društvenim mrežama, odnosno širokih mogućnosti zloupotrebe.

U okolnostima eksplozije informacija kojoj smo izloženi neophodno je biti oprezan: proceniti da li izvor zaslužuje naše poverenje, zapitati se da li vest/informacija deluje celovito tj. da li nešto nedostaje, da li neko može imati poseban interes da je plasira, da li „gađa“ emocije. Zato je pametno vesti ne prosleđivati dalje bez provere, posebno ukoliko postoji sumnja, a tada je potrebno ili se uzdržati i sačekati druge, nezavisne potvrde, ili se upustiti u proveru autentičnosti sadržaja. To naročito treba imati u vidu kada je vest/informacija izrazito zanimljiva (naslov često sadrži reči „skandalozno“, „šokantno“ itd). Naprosto, za Fejsbuk i druge društvene mreže zaista stoji duhovita konstatacija jednog korisnika – u žučnoj raspravi oko izbora za jednu književnu nagradu, nakon komentara „Sram vas bilo! Ko je vas ovlastio da budete književni kritičar?!, on je odgovorio: „Gospodžo, ovo je fejsbuk, mogu da budem i nuklearni fizičar ako hoću!“

Jovan Kalmar, Miroslava Egić, Nemanja Vico, Leon Števin, Teodora Zdravković