Својом главом: ПИТЕКОФОБИЈА

Аутор: Иван Ковач

Иако Дарвин није тврдио да је човек постао од мајмуна – већ да мајмуни и ми имамо заједничког претка – ова општепозната подметачина јасно указује на суштину одијума који изазива теорија еволуције илити мајмунологија како је антиеволуционисти подругљиво називају не схватајући да то нипошто не може бити погрдно, већ само нетачно. Не ради се ту само о противречењу верским догмама, већ уопште о увредљивој поенти да смо и сами животиње, и да су нам мајмуни најближи рођаци. Страх, нелагода па и гађење на помисао о мајмуноликости човека или, свеједно, човеколикости мајмуна, назива се питекофобија.

Анимализам тј. становиште да су људска бића заправо животиње, односно да су човек и друге животиње умногоме слични, па и по питању когнитивних способности, итекако је старији од Дарвина, међутим тек са њим и каснијим истраживачима поткрепљен је доказима. Толико истицан јаз између хуманости и анималности на тај начин је премошћен, подривена је оправданост човековог специзма тј. дискриминације на основу врсте. Да, нисмо створени „на слику Божију“, нисмо небеског порекла (осим ако под тим не подразумевамо да смо и сами саздани од звездане прашине), али то не значи да смо изгубили достојанство. Људска врста нема вредност по себи, али је може стећи, па и тиме што ће антропоцентризам тј. став да је човек изнад природе, њен господар, заменити екоцентризмом тј. ставом да је човек део природе. Шимпанзе, као и многе друге животиње, имају свест, осећају задовољство и бол, што значи да би требало да им се призна морални статус, и да се следствено из корена промени наш однос према њима.

Наравно, човек није само животиња (ако под тим подразумевамо искључиво нагонско понашање), будући да је једном ногом из природе закорачио у културу. Међутим, иако постоје огромне разлике чак и између човека и његовог најближег рођака шимпанзе, постоје и битне али и даље недовољно познате и признате сличности. На основу истраживања приматолошкиње Џејн Гудол (Jane Goodall) сазнали смо да шимпанзе показују читав спектар емоција, да развијају породичне и друштвене везе, штавише да имају личност, да поседују когнитивне вештине, способности решавања проблема или, ако хоћете, и сам разум. Гудол је открила и да шимпанзе користе, па и израђују примитивне алатке што се сматрало човековим јединственим обележјем, његовом управо врсном разликом спрам других бића. Када је известила свог ментора о томе, добила је одговор: „Сада нам преостаје да редефинишемо човека, односно алат, или пак да прихватимо шимпанзе за људе“.