Угоститељима потпуно онемогућен рад

Удружење „Заштитник предузетника и привредника Србијеˮ затражило је од државе помоћ за тај сектор јер су већ неколико недеља ресторани и тржни центри потпуно затворени. Ово удружење је, осим враћања нормалног радног времена угоститељима, затражило „да хитно почне примена Уредбе о условима и критеријумима усклађености државне помоћи ради отклањања озбиљног поремећаја у привреди проузрокованог епидемијом ковида“. Тражи се и да се у најкраћем року отпишу порези и доприноси свим делатностима које су мерама онемогућене да раде (угоститељи, играонице, перионице, ћумуране, туризам и организација догађаја са пратећим делатностима). У саопштењу су затражили и да се тим делатностима надокнаде сви фиксни трошкови од почетка пандемије до данас, да се надокнаде трошкови 80 одсто бруто зарада за 12 месеци, укину парафискални намети и непотребне дажбине (еко-такса, СОКОЈ, натписи на објектима), смањи ПДВ на пет одсто у наредне две године и да се умање све локалне дажбине и таксе. На интернету је Удружење покренуло и петицију коју грађани могу да потпишу.

Када је Бечеј у питању и локални предузетници који се баве угоститељком делатношћу су незадовољни, почетком марта био је заказан и протест предузетника који је већ дан након тога отказан “јер се нису стекли услови за одржавање скупа”. За сада још није било поново организованог протеста али су и бечејски угоститељи веома незадовољни начином како је третирана ова грана привреде кроз овај период пандемије. Разговарали смо са неколико власника угоститељских локала који су нам рекли да је стање у овој грани привреде сад већ веома озбиљно и да ове нове мере помоћи које је држава обећала неће имати неког већег ефекта. Као и прошле године власници ресторана и кафића су рачунајући на неку адекватнију помоћ државе, па и локалне самоуправе, трудили се да задрже раднике јер то и њима много значи, пре свега јер су одговорни према својим запосленима и њиховим породицама и вољни су да се потруде да задрже добре раднике. За сада као и сви остали предузетници којима је још увек омогућено да раде, бар колико толико са краћим прекидима или смањеним сатницама, предвиђено је да кроз нове мере помоћи добију по пола минималца за сваког радника у наредна три месеца. То неће много олакшати ствари јер за плате свакако морају да издвоје бар 63 посто пара за доприносе и остатак плата а приходи су тренутно на нули. За све остале дажбине које морају да плате се такође гомилају рачуни а нема зараде. Ресторани и кафићи чак редовно плаћају и добијају опомене за плаћање СОКОЈ-у иако је већ одавно забрањено емитовање музике у локалу. Поред тога жале се и на неправедност ових мера јер неколико људи у кафеу или ресторану свакако је много мања опасност за ширење заразе од на хиљаде купаца у трговинама прехрамбених производа и у тржним ланцима. Током зимских месеци, кажу, некако су и радили, уредно поштовали све мере заштите али сад су већ недељама потпуно затворени, надају се једину попуштању мера и евентуалном отварању башта кад се пролепша време.

Затворени су иако нису начинили никакав прекршај чак ни у односу на прописане здравствене мере, то је један од разлога зашто сматрају да су им чак угрожена и основна људска права, прво на рад тј. на економска и социјална права која обезбеђују образовање и заштиту од тешког сиромаштва и гладовања.

Мора се напоменути и да ова привредна грана свакако не стоји „самостално“ тј. издвојена из контекста остатка привреде, од тога да угоститељи функционишу зависе и многи други: добављачи, произвођачи хране, трговине итд. Све је то део једног прилично нестабилног ланца чија најслабија карика је тренутно свакако угоститељство којем је онемогућено да функционише што води ка озбиљном оштећењу целокупне привреде у држави. У малим местима као што је Бечеј то је још драстичније јер и у најбољим временима овакви привредни субјекти тешко опстају.