Veterinarska stanica Bečej: između državnog i privatnog sektora

Veterinarska stanica u Bečeju je zdravstvena ustanova koja je u specifično statusu negde između države i samostalnog preduzeća. Pre desetak godina krenulo se u proces privatizacije ali je četiri puta taj pokušaj propao zbog toga što nije bilo dovoljno ponuđača ni na jednom raspisu. Država je, sudeći po svemu, odustala od pokušaja i zvanično (negde početkom ove godine) pa smo tim povodom razgovarali sa Vladimirom Ivkovim, direktorom Veterinatske stanice Bečej.

Kakav je vaš trenutni pravni status?
Veterinarska stanica Bečej, uključujući preduzeće i objekte, je u vlasništvu države sto posto. Privatizacija je pokušana nekoliko puta, nije završena i nadležno ministarstvo je donelo odluku o obustavi privatizacije. Privatizacije više neće biti do daljnjeg. Samo preduzeće, iako je korisnik budžeta, je samofinansirajuće, niko nama ovde ne pomaže ali i ne smeta. Sami se snalazimo po tržišnim principima. 1992/3. godine sve veterinarske stanice su proglašene za vlasništvo države, bez obzira ko je bio nekada osnivač: poljorivredno preduzeće, opština, zadruga, društveno preduzeće…

Kako onda niste na budžetu?
Mi smo „korisnici“ budžeta, u vlasništvo budžeta spadaju objekti, građevine i zemljište, u tom smislu smo korisnici. Mi ne koristimo novac nego javna sredstva. Mi ne dobijamo novac iz budžeta za opstanak i rad, ne primamo plate iz budžeta, sredstva za rad, održavanje, troškove. Država i dalje zadržava pravo na objektima i njima mogu da raspolažu kako žele. Osnovani smo sa osnovnom svrhom koja glasi „zdravstvena zaštita životinja“ početkom 90-tih. U međuvremenu se od tada veoma naglo razvijala primarna veterinarska zaštita kao što su dijagnostička ispitivanja, zaštitna medicina, vakcijacija, cepljenje. To je ono za čega smo mi ovde, za teritoriju opštine Bečej, poglavito opredeljeni jer su to poslovi za koje ljudi ne mogu da biraju veterinara po zakonu. Po zakonu o veterinarstvu vlasnici životinja za neke intervencije i lečenje i preventivu mogu da biraju veterinara ali za neke poslove odlučuje država i za to smo mi najviše opredeljeni, nama su ti poslovi „dodeljeni“. Zato smo 100 posto radnog vremena na raspolaganju za te poslove. Nije to uvek lako jer ima tu dosta poslova koji su prisilni za vlasnike životinja, oni najčešće ne sagledavaju važnost niti vide potrebu i nisu spremni da snose troškove, pa nije to uvek prijatno raditi. Ipak, držimo pod kontrolom situaciju već dugi niz godina, nismo imali ekscesnih situacija već godinama. Jedan veoma važan deo ovog našeg posla je da sprečimo izbijajanje zaraza. U nazad desetak godina nije bilo većih epidemija zaraza. Davno je, koliko se sećam, bio slučaj svinjske kuge u Gradištu, tu je bilo dosta ubijene stoke i mi ovde smo na jednoj farmi tovnih piladi imali kugu živine koja je brzo i efikasno sanirana, to je to. Posao sprečavanja zaraza radimo veoma revnosno i odgovorno.

Uslovi za rad

Da li država plaća, s obzirom da je vlasnik, održavanje objekata? Opština Bečej, nema ingerencije ali ima koristi od toga da služba postoji.Da li su oni voljni da pomognu u održavanju objekata, poboljšanju uslova za rad s obzirom da je zgrada stanice u kojoj radite u prilično lošem stanju, energetski neefikasna, ruinirana dobrim delom? Da li ste pokušali da aplicirate na neke donatorske programe?

Ne, niti se interesuje za to. Za ovih 20 godina koliko ja znam niko se nije angažovao da pomogne, dodeli neka sredstva za održavanje, niti je poslao neko preduzeće da obavi neke građevinske popravke. Opština nije nadležna, ovo je državni objekat. Mi moramo da obavljamo poslove koji su nam dodeljeni, i moramo i hoćemo. Mi imamo kadrove, imamo volju. Lokalna samouprava nije imala nekih „ponuda“ da nam pomogne. Sve do prošle godine dok nisu obustavili privatizaciju, mi nismo smeli ni da objektima bitno menjamo vrednost da ne bi morali da menjamo cene objekata u ponudi. Čak je u jednom momentu bila ideja da svi odemo kao tehnološki višak i da se stanica zatvori, preduzeće likvidira. Za te naše poverene poslove bi se objavio konkurs po sistemu javnih nabavki. Za sada imamo zakonski standard uslova za rad, registrovani smo u Upravi za veterinu, inspekcija je bila da proveri uslove, opreme, objekte i kadar, mi sve te uslove ispunjavamo. Zgrada jeste oronula i mi to pokušavamo iz sopstvenih sredstava da malo našminkamo. Neke veće zahvate, kao betoniranje dvorišta ili slično za sada je nemoguća sa našim sredstvima da uradimo. Čak i kod sitnijih intervencija jako je teško pronaći izvođača a da to ne bude prevelika cena za naše uslove, većini tih firmi ne odgovara čak ni da rade preko računa jer jedan deo moraju da plate porez, pdv. Bila je ideja da se prvo sanira vlaga u objektu, ali smo onda imali period kad su nam znatno smanjena sredstva jer nam je obim posla smanjen, naime jednu vakcinaciju koju smo do ove godine vršili više ne radimo, a najavljeno je da će se prekinuti i sa vakcinacijom protiv kuge svinja, tako da tu gubimo prilično tekućih sredstava za plate, troškove …

Nakon usvajanja zakona o veterinarstvu počele su da se otvaraju privatne veterinatske ustanove, pre toga ovo je bila jedina veterinarska ustanova u gradu. Većinu poslova koje obavljamo dobijamo na konkursu na koji se javimo i onda po ugovoru dobijamo sredstva za to. Za ove poslove koje sada radimo mi smo ovde u gradu jedini zainteresovani, pre dosta vremena bila je još jedna privatna stanica koja je imala jedan deo terena, ali su oni odustali i rasformirali se, nisu više stanica, sad su ambulanta. Trenutno u Bečejskoj opštini ima jedna ambulanta u Bačkom Petrovom Selu, jedna vaterinarska stanica u Bečeju i tri ambulante a trenutno u Bačkom Gradištu nema nijedna. Uspevamo da sve postignemo isključivo pravilnom organizacijom i raspodelom, ali to zahteva mnogo posla i truda zaposlenih. Radimo redovno i subotom.

Prosperitas ove godine daje stočarima podsticajna sredstva pa su ljudi su veoma zainteresovani za ovaj konkurs i dolaze kod nas po dokumentaciju koja ima je naophodna..Mi ispunjavamo zakonsku obavezu, imamo tri veterinara, jedan je doktor specijalista veterinarske medicine a dva veterinara su doktori veterinarske medicine, imamo još dva veterinarska tehničara i jednog pomoćnog radnika u veterinarstvu. Dobro bi bilo da možemo da zaposlimo jednog stočara agronoma da možemo da radimo matičenje. Nadamo se da će uskoro biti ukinuta zabrana zapošljavanja. Sa tim bi zaokružili proces zaštite zdravlja životinja za naše klijente i proširili proces poslovanja.

Da li dobijate neku opremu preko donacija?
Dobijamo tu i tamo, uglavnom stvari koje nam baš nisu neophode, ili ih već imamo dovoljno. Niko nas ne pita šta nam treba kad stignu te donacije u opremi. Naravno dobro je dok ima ali uvek može bolje. Mi smo državna firma pa su nam i neki fondovi zatvoreni, posebno ona koja su podsticajna za privatna preduzeća. Za neke veće donacije trebalo bi da imamo i neki jasniji plan razvoja što je u ovim nesigurnim vremenima veoma teško sad videti unapred.

Stočni fond je veoma smanjen, da li je zbog toga i vama opao obim posla?
Jeste, opao je znatno ali sad imamo situaciju da se gazdinstva lagano pregrupišu, da se ukrupnjavaju pa sve više imamo gazdinstava sa po 150 grla stoke pa broj životinja tu nekako opstaje. Daleko je to od onog kako je to bilo nekada. U opštini Bečej je godine kada sam se ja rodio, 1963., po tome sam zapamtio, bilo u opštini Bečej 9.999 konja koji su u spisku dijagnostičkog ispitivanja evidentirani.

Da li je javnost upoznata sa uslugama koje nudite, da li negde imate istaknuto radno vreme, cenovnik usluga?
Zvanični sajt nemamo ali cenovnik nam je javno istaknut na oglasnoj tabli u stanici (to je zakonska forma), izdajemo račune, poslovi koje mi radimo ne podležu fiskalizaciji. Preduzećima redovno izdajemo fakture, sve je to transparentno.

Da li radite u selima u opštini Bečej?
Radimo, ali nemamo ispostave preduzeća tamo, to mi kao državna stanica ne možemo da osnujemo, tačnije jako je komplikovana procedura.

Da li radite i čipovanje pasa i mačaka?
Taj posao je uprava za veterinu poverila svim zainteresovanim subjektima, vlasnici mogu da odu u bilo koju stanicu, ambulantu, ustanovu na teritoriji Srbije i čipuju psa. Nekada je bila praksa i čipovanja na terenu (u MZ) ali takav pristup više nije dozvoljen, dovode se psi u ambulantu, veterinari iz veterinarske stanice mou da dođu u domaćinstvo i da vakcinišu psa ili mačku. Što se tiče sterilizacije pasa i mačaka i kada je u pitanju praksa rada sa malim životinjama ja sam prepustio veterinarima da spram ličnih afinitete prihvataju poslove, imaju mogućnost da sami procene da li će se upustiti u određeni posao. Mi imamo dosta naših poslova na dnevnom nivou i ti poslovi često ne mogu da se odlože, da sačekaju.