Зашто баш 1. јануар?

Празници су за нама, прославили смо све по реду како то већ бива по обичају и један Божић и други Божић и Нову годину и славе…. Међутим, намеће се једно питање, зашто Нову годину славимо баш 1. јануара, зашто то није било који други месец у години?

Људи су од памтивека дочекивали наредну годину приносећи жртве боговима и приређујући гозбе, са надом да ће наредни период живота бити бољи, лакши и лепши. Што се астрономије тиче нема никаквог разлога да нову годину славимо баш овог датума јер се у свемиру, а ни овде на Земљи тога дана не дешава баш ништа. Било би рецимо логично да то буде на дан зимске краткодневнице јер после тога обданица постаје све дужа, а ноћ све краћа. Ипак, Вавилонци, а у почетку и Римљани  Нову годину славили су негде око пролећне равнодневнице што опет није лоше решење јер је то доба када природа почиње да се буди, а дани постају дужи од ноћи. Историјско је питање међутим када заиста почиње нова година? То питање ни данас није решено у глобалу. Па тако рецимо Јевреји је славе 6. септембра, Кинези крајем јануара и почетком фебруара. Православци се држе старог календара па нову годину дочекују 14. јануара, а има и оних флексибилних који је славе 1. јануара али и 14. исто тако.

Коначно да пробамо да одгонетнемо зашто баш 1. јануар? За то је имао заслугу други од седам римских краљева Нума Помпилије. До њега календар је имао десет месеци, сваки месец 30, односно 31 да, а година је почињала 1. марта. Пошто је десет месеци са 304 дана ипак мало да у њих стане читава Сунчева година, Нума Помпилије је наредио реформу календара па су додата још два месеца јануар и фебруар и то пре марта. Јануар је био посвећен Јанусу, богу свих почетака. Јанус има два лица свако на једној страни главе како би могао да води рачуна о почетку и крају свега што се дешава па је било потпуно логично да стоји и на самом почетку године. Тај календар је имао 355 дана док Сунчева година траје 365 дана (и нешто сати) и Римљани су често морали да праве “закрпе” на свом календару убацујући повремено додатни месец. Проблем је био што тако обичан човек никада није био сигуран који је датум па чак ни година. Те неправилности морале су се кад-тад исправити. То се десило 45-те године пре нове ере када је Јулије Цезар позвао александријског астронома да састави нови календар. Он је по старим египатским рачунима узео да година траје 365 дана и 6 сати и тако саставио календар који је касније назван Јулијански календар. То није био лош календар по коме година траје свега 11 минута и 14 секуди дуже од праве године. Скоро занемарљиво, али ипак та ситна разлика се увећала касније на читавих десет дана. Да би се рачунање времена ускладило са појавама у природи по налогу папе Гргура XIII направљен је нови календар. Тај календар и данас користимо, а назван је Грегоријански календар и преузео је све месеце свог претходника. Овај календар су прво прихватиле католичке земље, а потом је почео да се шири по свету. У Србији је као званични календар усвојен тек 1919. године, међутим Православна црква га ни данас не признаје већ се држи Јулијанског календара.

На крају да закључимо, било је доста мука направити прави календар и колико год да су га мењали јануар је остајао први месец, а као симбол почетка сасвим је логично да је и Нова година 1. јануара. Ипак, којег год датума да славите Нову годину и по којем год календару, важно је да је прославите, јер она доноси почетак нечег новог и бољег, у томе се бар сви слажу.

Б.С.

becejskidani2017

Медиум доо, Редакција Бечејских дана Адреса: Золтана Чуке 7, Бечеј

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *