Završetak projekta „Inicijativa za inkluziju“

Opština Bečej u saradnji sa partnerima održala je završnu konferenciju za štampu nakon realizacije projekta „Inicijativa za inkluziju“ koji je vredan 200.000 evra. Ovaj projekat je započet na inicijativu opštine Bečej i JP „Potisje“ a podržan je od strane SKGO-a i GIZ-a, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju. O projektu su na konferenciji govorili predstavnici lokalne samouprave Dragan Kovačav i Daniela Doroslovački, predstavnik SKGO-a Aleksandar Popović, predstavnica donatora GIZ-a Vesna Vidojević, direktorica Centra za socijalni rad, Ivona Božović, predsednica Udruženje „Đina“ Dobrila Đin, direktor „Potisje-Bečej“ DOO, Zoltan Feješ i Slobodanka Rajkov, terenski anketar u projektu.
U ovom kompleksnom projektu u okviru kojeg je postojalo nekoliko segmenta rada od kojih se jedan deo odnosio na zapošljavanjejednog broja korisnika koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina na deponiju za reciklažu, drugi na nabavku nove opreme (vozila) za komunalno preduzeće i konačno anketiranjem i snimanjem situacije u romskim porodicama u opštini Bečej.
Prema rečima predstavnika SKGO i GIZ-a ova sveobuhvatnost i čitava celina i tematska zaokruženost ovog projekta bila je razlog zašto je ovaj projekat i bio podržan sa ovoliko velikim sredstvima i zašto je i bio odobren. Vesna Vidojević, predstavnice donatora, je u svom obraćanju između ostalog rekla:„U ovom projektu se jasno video zaokružen proces i kontinuirani napor i nastojanje opštine kako da istovremeno poboljša upravljanje otpadom na svojoj teritoriji i da uradi što više na programima za socijalno uključivanje Roma i Romkinja“
Govoreći o načinu realizacije projekta predstavnik SKGO je pohvalio projektni tim i rekao da je potrebno ovaj tim zadržati ali i unaprediti jer ovakvi projekti nisu laki i zahtevaju preciznost u izvešatvanju i realizaciji i odgovornost kada je projektna dinamika u pitanju. On je naglasio da je najveća vrednost projekta kada se na kraju vidi koliko je za samo godinu dana, realizacije on imao impakt na živote ljudi, korisnika.
Daniela Doroslovački predstavnica nosioca projekta, lokalne samouprave, je objasnila osnovnu ideju projekta da se u okviru projekta zaposli 15 Roma na deponiji, na reciklaži otpada, i 5 Roma za terenski rad obilaženja romskih porodica u romskim naseljima, domaćinstvima, koji su bili zaduženi za registrovanje članova domaćinstava, motivisanje, analizu situacije na terenu, upućivanja na nadležne službe.“Cilj tog dela projekat je bio, ne samo da neke od njih zaposlimo u okviru dela projekta sa DOO „Potisje DOO“, nego da postanu vidljivi u sistemu i da ih motivišemo da se vrate u sistem obrazovanja. Negde oko 300 Roma i Romkinja je bilo anketirano. Istovremeno su cele porodice bile motivisane da izrade lične dokumente, lične karte, zdravstvene knjižice, od strane naših anketara. Uspeli smo u tome delom, uspeli smo da upišemo preko 300 polaznika u školu od osnovne škole da fakulteta, od tih 300, 35 je upisano u program Druga šansa. Nadamo se da ćemo uspeti da izvedemo Drugu šansu do kraja s obzirom da je pokazalo u praksi da sve počena na početku dobro ali vremenom počne da opada zainteresovanost i dolasci u školu. Zbog zabrane zapošljavanja za sada su sva zaposlena lica u Potisju angažovana samo po ugovoru o delu. Za sada ne postoji drugo zakonsko rešenje kojim bi olakšali ceo proces zapošljavanja za same radnike. Potisju su potrebi radnici ali ne postoji zakonsko rešenje trenutko koje bi ovom preduzeću omogućilo da ove radnike zadrže. NVO „Đina“ će za sada prihvatiti ove radnike da ih zaposli u okviru udruženja pa će potpisati ugovor sa Potisjem o pružanju usluga. Kao benefiti opštine, osim iskustva i nekih novih saznanja mi smo uspeli da kroz ovaj projekat za Potisje obezbedimo još jedno vozilo za prikupljnje otpada, samim tim smo otvorili i nova radna mesta, uspeli smo da dva naša korisnika programa uključimo u sistem, da ih doškolujemo, da se obuče za C kategoriju vozača i da im se nakon toga zagarantuje mogućnost zapošljenja, uz ovo vozilo obezbeđen je i viljuškar na deponiji. Na kraju projekta dobili smo i studiju koja sadrži sve obrađene podatke sa terena i zaključci iz te studije će biti jedan od osnivnih dokumenta za početak rada na Lokalnom akcionom planu za socijalno uključivanje Roma koju takođe radimo sa SKGO-om.“
Direktorica Centra za so-cijalni rad, Ivona Božović je zajedno sa udruženjem „Đina“ koordinisala rad na terenu, anketiranje romskih porodica. Anketirano je 369 lica i to 154 Roma i 205 Romkinja što je bio veliki uspeh jer je često veoma teško bilo razgovarati sa ženama u tim prodicama. Anketari su prošli sve ulice u Bečeju i naseljenim mestima, obišli svaku romsku porodicu koje su bile mapirane i u svakoj uspeli da anektiraju bar jednog člana porodice. Predmet ankete bila su postavljena pitanja na teme radnog angažovanja, obrazovanja, dostupnosti ličnih podataka, dostupnosti usluga u zajednici i pitanja o diskriminaciji. Konačni rezultati su prema rečima Ivone Božović veoma poražavajući posebno kada su u pitanju radna angažovanja (samo 5 posto Roma u bečejskoj opštini rade legalno i imaju redovno zasnovan radni odnos a većina onih koji rade, rade sezonske poslove), kada je u pitanju obrazovanje, skoro 58 posto nema završeno ni osnovno obrazovanje a samo 34 korisnika imaju srednje obrazovanje i više. Prema njenim rečima jasno se vidi i pasivan odnos kod ove populacije kada je u pitanju benefit obrazovanja za zapošljavanje i lični razvoj. Na pitanja o diskriminaciji većina korisnika je izjavila da se ne oseća doskriminisanim i to, uglavnom, zato što se većina i ne izjašnjavaju kao Romi, što je u jasnoj koliziji sa njihovim izjavama o nedostatku diskriminacije. Većina korisnika koji su anketirani većim delom nije upoznata šta su sve dostupne usluge u zajednici i nisu upoznati koja su njihova prava koja se stiču ulaskom u legalne tokove rada i obrazovanja. Nakon završetka ove ankete i analize podataka biće predstavljena i preciznija studija koja će biti objavljena i na sajtovima opštine, Centra, Potisja.
Dobrila Đin je govorila o načinu rada anketara i o problemima sa kojima su se susretali na terenu, o tome da je poseban problem bio, u nekim slučajevima, stepen nepoverenja građana, naročito u Petrovom Selu gde je bilo i loših iskustava jer nisu anketari uvek lako ulazili u porodice da razgovaraju, u velikom broju porodica još uvek vlada veoma patrijarhalan odnos muškaraca prema suprugama, ćerkama, koji su ih sprečavali da govore i da daju podatke. Pojedini anketari su imali i nekoliko neprijatnih situacija i incidenata ali su bili dobro obučeni da u tim situacijama reaguju i uspešno smire situaciju.
Slobodanka Rajkov, jedan od anketara, je govorila o tome na koji način su radili anketira-nja porodica na terenu i koliko je njoj samoj ovaj ceo projekat značio. Ona je dobila prema njenim rečima vetar u leđa i motiv da se vrati u obrazovni sistem i da nastavi školovanje i završi osnovnu školu a možda i daljeDirektor Potisja, Zoltan Feješ je kratko na kraju obrazložio koliko je njegovo preduzeće imalo benefita od ovog projekta, osim obnavljanja voznog parka (kamion i viljuškar) on je obećao da će maksimalno uraditi da se još više poboljšaju uslovi za radnike koji su angažovani u ovom projektu i koji rade na deponiji i da će sve investicije i projekti ubuduće biti usmereni na dobru praksu brige o radnicima ali i na upravljenja otpadom po svim savremenim standardima.