100 novih kontejnera iz donacije

Direktor „Potisje-Bečej“ doo, Zoltan Feješ sa saradnicima je u četvrtak 28. novembra održao konferenciju za štampu povodom donacije koju je ovo preduzeće dobilo od strane firme „Ekostar pak“ iz Beograda. Na ovoj konferenciji je bila prisutna i direktorica firme donatora Kristina Cvejanov kao i predstavnik lokalne samouprave Dragan Kovačev, član opštinskog Veća zadužen za poslove privrede i životne sredine.

Firma „Ekostar Pak“ iz Beograda bavi se upravljanjem ambalažnim otpadom za trgovinska i druga privredna preduzeća U Srbiji. U pitanju je neprofitno privredno društvo koje posluje u skladu sa načelom produžene odgovornosti proizvođača koje radi sa preko 900 klijenata što predstavlja skoro 40 posto sveukupne količine plasirane ambalaže u Srbije. Delatnost ove firme je da u ime svojih klijenata, privrednih društava koja plasiraju ambalažu na tržište Srbije, organizuje prikupljanje, ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada. Na ovaj način obezbeđuje i ispunjenje ciljeva propisanih Uredbom o planu smanjenja ambalažnog otpada u državi Srbiji i poštovanje Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu.

„Ekostar pak“ je odabrala Bečej i postigla dogovor i saradnju sa „Potisjem-Bečej“ pre svega zbog toga što je naša opština jedna od 20-tak u celoj Srbiji koja je započela proces primarne selekcije otpada na celokupnoj teritoriji. Ova firma doniraće u sledeće dve godine ukupno 1000 kontejnera za opštinu Bečej, do kraja ove godine biće isporučeno 100 kontejnera, sledeće godine još 400 i 2021. godine još 500. Vrednost ove investicije je 200.000 evra. To je dinamika kojom će se i postavljati kontejneri po ulicama Bečeja i ulicama naseljenih mesta.
U jednom od prošlih brojeva pisali smo o tome da Potisje Bečej ima nove planove da pojednostavi i bolje organizuje i organizaciono usavrši proces primarne selekcije otpada po domaćinstvima nabavkom većeg broja kontejnera koji će biti smešteni i u one delove grada gde su individalna domaćinstva. Postavljanje kontejnera u ulicama u kojima nema kolektivnih stambenih zgrada (što je dobar deo Bečeja i sva naseljena mesta) smanjiće se troškovi kupovine džakova ali i omogućiti korisnicima da odlože otpad bez da u džakovima talože otpad u svojim kućama dve nedelje. Ovi kontejneri biće pražnjeni istovremeno kad i standardni. Ovakav način prikupljanja sekundarne sirovine biće i stimulativniji za građane da se potrude da preciznije razdvajaju otpad iz domaćinstva nadaju se u „Potisju-Bečej“.

U toku decembra mesece navršiće se skoro godinu dana kako traje sistem primarne selekcije pa je na ovoj konferenciji za štampu bila prilika i da se sumiraju rezultati. Prema rečima direktora Feješa još uvek je u džakovima koji bi trebalo da služe za odlaganje sekundarne sirovine više od 50 posto ostalog otpada pa je samim tim i selekcija otežana, više košta i usporava proces rada na deponiji. Iako je u nekoliko navrata rađena u toku cele ove godine, a i pre početka uvođenja ovog sistema, edukacija stanovništva putem flajera i informativnih letaka još uvek kod građana ima dosta nedoumica. Pađena je i edukacija po školama kao i činjenice da se na svakom džaku nalaze i piktogrami koji veoma jasno pokazuju koja vrsta otpada spada u sekundarne sirovine. Sudeći po svemu biće potrebno još vremena i napora da stanovništvo ozbiljno prihvati obavezu razdvajanja otpada kao neminovnost koju donosi ekološki efikasnije upravljanje otpadom. Kristina Cvejanov, direktorica firme „Ekostar pak“, govorila je i o tome da sve dok ne postoje nikakve sankcije od strane nadležnih koje građani mogu da snose ukoliko ne poštuju principe odgovornog odlaganja otpada, neće biti većeg pomaka u procentu uspešnosti primarne selekcije otpada po domaćinstvima. Neka vrsta stimulacije u vidu smanjenja cena odnošenje smeća od strane komunalnih preduzeća mogu takođe da pomognu da se stimuliše participacija korisnika usluga ali je to u ovom slučaju nemoguće jer je i sada cena usluga toliko niska da je smanjenje nemoguće. Ovaj problem nije specifično naš jer svuda u Evropi još uvek je prcenat uspešnosti ovog sistema ispod 50 posto. Još uvek je i u ekonomski razvijenijim zemljama od naše odlaganje otpada trošak, daleko u budućnosti jednog dana trebalo da bude i profitabilna delatnost, posebno kada je reciklaža u pitanju a do tada potrebno je naše građane naučiti i stimulisati da bar bazično razdvoje sekundarnu sirovinu u sopstvenom domaćinstvu i to u sopstvenom interesu.