Čistoća je pola zdravlja

Postoje izreke koje čujemo toliko često da više ni ne razmišljamo odakle su došle. Jedna od njih je i ona koju gotovo svako od nas zna još iz detinjstva: „Čistoća je pola zdravlja.“

Majke su je govorile deci, bake unucima, učitelji đacima, a lekari je i danas često koriste kada govore o higijeni i prevenciji. Postala je deo svakodnevnog jezika i jedna od onih jednostavnih narodnih mudrosti koje ne zahtevaju mnogo objašnjenja. Ali iza samo četiri reči krije se mnogo duža priča.
Odakle zaista potiče ova misao?
Niko ne zna. Navodno je izrečena još pre više od 2000 godina i prenošena je kroz vekove. Svoju ideju univerzalnosti i čistoće, ova mudrost, pronašla je u gotovo svim narodima sveta. U evropskoj tradiciji posebno je poznata engleska izreka „Cleanliness is next to godliness “– „Čistoća je odmah uz pobožnost“. Ideja da je fizička čistoća povezana sa urednošću, zdravljem i moralom mnogo je starija od same engleske formulacije. Slična razmišljanja mogu se pronaći u starijim religijskim i filozofskim tekstovima, dok je engleska verzija zabeležena najmanje u 18. veku. Često se pripisuje čuvenom propovedniku Džonu Vesliju, koji ju je koristio u svojim propovedima, ali istorijski izvori pokazuju da je izraz postojao i pre njega. Kroz vekove se značenje postepeno širilo: čistoća nije bila samo pitanje izgleda, već znak brige o sebi, porodici i prostoru u kojem čovek živi.
U Srbiji je ta ideja odavno postala deo narodnog govora. „Čistoća je pola zdravlja“ danas se navodi među srpskim narodnim poslovicama, a stručni radovi o tradicionalnoj kulturi i higijeni beleže da je izreka široko prisutna u narodu. I zanimljivo je da naša tradicija nije čistoću posmatrala samo kao nešto lepo i uredno. Ona je bila povezana sa zdravljem, brigom o porodici i kvalitetom života.
Čisto nije isto što i „izgleda čisto“
Tu dolazimo do jedne važne razlike. Nešto može na prvi pogled izgledati sasvim uredno, a da ipak u sebi zadržava ono što golim okom ne vidimo. Prašina, masnoća, znoj, ostaci hrane, dlake kućnih ljubimaca, sitne čestice sa odeće i obuće i druga prljavština vremenom prodiru u tkanine, dušeke, tepihe i druge površine koje svakodnevno koristimo. Garnitura na kojoj sedimo svakog dana, fotelja u kojoj provodimo sate, dušek na kojem spavamo ili automobil koji svakodnevno vozimo nisu samo deo enterijera.
To su površine sa kojima smo u neposrednom kontaktu iz dana u dan.
Zato redovno održavanje nije samo stvar estetike. To je stvar zdrave navike i stvar odgovornosti prema prostoru u kojem živimo. Zato čistoća doma nije samo ono što vidimo kada uđemo na vrata. Čistoća je i ono što udišemo, dodirujemo i koristimo svakoga dana.
Koliko puta ste pogledali svoju ugaonu garnituru i pomislili: „Ma nije toliko prljava.“ A onda se setili kako je izgledala kada je bila nova? Tkanina vremenom gubi svežinu. Boja postaje zasićena. Na mestima gde se najviše sedi pojavljuju se tamnije zone. Pojavljuju se fleke, mirisi i tragovi svakodnevnog života. I nije potrebno menjati nameštaj. Ponekad mu je potrebno samo temeljno čišćenje koje će ukloniti ono što svakodnevno brisanje i usisavanje ne mogu.
Profesionalno dubinsko čišćenje nameštaja može značajno osvežiti izgled tkanine, ukloniti nakupljenu prljavštinu i neprijatne mirise i produžiti period u kojem će vaš nameštaj izgledati uredno i negovano.
A možda je najlepši trenutak upravo onaj kada posle čišćenja ponovo pogledate svoju ugaonu garnituru i shvatite: „Pa ona je zapravo još uvek lepa.“
Posebna priča je klima uređaj. Klima nam tokom leta daje ono što najviše tražimo kada temperatura poraste – prijatan i hladan vazduh. Ali klima nije samo uređaj koji hladi prostor. Ona kroz sebe neprestano provlači vazduh iz prostorije. Zato su filteri i unutrašnje komponente mesta na kojima se vremenom mogu nakupljati prašina i druge nečistoće. Međunardono priznata praksa i mernice za kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima ukazuju na značaj pravilnog održavanja ventilacionih i klimatizacionih sistema, a navode i povezanost nečistoće takvih sistema i filtera sa problemima kvaliteta unutrašnjeg vazduha i zdravstvenim problemima.
Zato klima uređaj ne treba čistiti samo onda kada počne neprijatno da miriše. Čisti se zato što kroz njega prolazi vazduh koji svakodnevno udišemo. A kada se tome doda činjenica da klima uređaj radi satima tokom toplih meseci, jasno je zašto njegovo redovno održavanje treba da bude deo kućne higijene, a ne nešto čega se setimo tek kada nastane problem.
Čistoća nije luksuz. Danas živimo brže nego ikada. Radimo, vozimo, kuvamo, imamo decu, kućne ljubimce, obaveze i hiljadu stvari koje čekaju na nas. Zato je potpuno razumljivo što nemamo uvek vremena da se bavimo svakim detaljem svog doma. Ali ne moramo sve sami. Kao što automobil poveravamo servisu kada je potrebno održavanje, tako i nameštaj i klima uređaje možemo poveriti ljudima koji imaju odgovarajuću opremu, sredstva i iskustvo. Profesionalno čišćenje nije bacanje novca na nešto što možemo sami. To je ulaganje u vreme, izgled doma, očuvanje stvari koje već posedujemo i osećaj prijatnosti kada sednemo na svoj čist nameštaj ili udahnemo svež vazduh iz uredno održavane klime.
Kada ste poslednji put pogledali svoj nameštaj drugim očima? Možda je vaša ugaona garnitura nekada bila svetlija. Možda dušek više ne izgleda onako kako biste želeli. Možda klima odavno nije doživela ozbiljno čišćenje. Jer dobra higijena nije nešto što radimo samo kada je prljavština očigledna. Prevencija i mali znak poštovanja prema prostoru u kojem živimo.
Zato sledeći put kada čujete: „Čistoća je pola zdravlja“ setite se da se ta rečenica ne odnosi samo na oprane ruke i čist pod. Ona se odnosi i na krevet na kojem spavamo, fotelju koju koristimo svakog dana i klimu kroz koju udišemo vazduh.
Ne čekajte da prljavština postane vidljiva da biste reagovali! Zakažite čišćenje na vreme!

SUPER CLEAN – Dubinsko pranje nameštaja i klima uređaja Bečej
Tel: 069 19 86 024
Ig: super_clean_home_care
fb: super.clean.home.care.becej