Da li je u medijima prikazana prava slika o mladima?

Autor: Julijana Palinkaš

Činjenica je da ljudi uopšte nemaju lepo mišljenje o medijima, ali smatram da itekako imaju veliki uticaj na ljudski život a da ni mi nismo svesni toga.
U Bečeju imamo dosta organizacija koje se bave pitanjima koje muče mlade i njih stavljaju na prvo mesto, ima ih i u dugim mestima ne kažem… Ali ipak slika o mladima na kraju bude ocrnjena.
Zašto imam utisak da je to tako?
Kad upalimo televizor, na javnoj televiziji više se o mladima govori u negativnom kontekstu i ta vest duže kruži u javnosti nego nešto pozitivno.
Evo uzeću primer nasilja. Pojavlju se priče kako su se potukle mlade osobe u školi.
Okej o tome treba javno pričati jer je nasilje bilo kakvog oblika neprihvatljivo. Naravno to se treba sprečiti niko to ne osporava.
Problem jeste da se pozitivni primeri jako teško mogu pronaći.
Zašto?
Jedan od razloga jeste da na internetu kruži mnoštvo informacija svaki dan. Prosto je nemoguće primetiti ih sve. Ipak upečatljivije su stvari i situacije o kojima se više priča jer tada postoji veća šansa da vest stigne do nas.
Poslednja pozitivna stvar o kojoj se govorilo na nacionalnoj televiziji i vrtelo se par puta na dan jeste priča o srednjoškoljki koja je otvorila svoj restoran.
Ipak kad se govori o mladima u većini slučajeva se desi nešto loše. Pričamo kako bi se to moglo rešiti.
U redu sve to stoji. Mora se pričati o tome.
U čemu je onda problem, pitate se?
O mladima se stvara loša slika.
Ispada da su mladi isključivo nezaiteresovani za bilo šta u životu.
Nasilni.
Da nemaju dobre prilike ovde u Srbiji.
I neće ih imati ukoliko se sadržaj na globalnom nivou ne promeni.
Niko neće biti motivisan ako nema volju, ako se govori da smo lenji, da samo buljimo u telefon…
Prvo svi treba da prihvate činjenicu da je tehnologija danas ključni deo našeg života, i ne samo zato što mi želimo da provedemo sate i sate blizu ekrana.
Tehnologija je danas postala kao prozor u svet, i ne mora nužno da bude nešto loše.
Biće, ukoliko društvo kaže da je to tako.
Zašto ne bismo motivisali mlade govoreći o nekim uspesima?
Razmišljajući ovako, i mladi a i stariji imaće približniju sliku realnosti.
Neće se samo govoriti o lošim stvarima.
Biće reči i o nečemu pozitivnom, kao što to rade naši lokalni mediji.
To je isto tako kao kad veličate neku poznatu ličnost.
Ko kaže da taj neko ne greši?
Velika je verovatnoća da i on/a ima mane, samo što se o njima manje govori, pa mi kao svaki drugi čitalac nemamo pojma o tome.
Sve je stvar fokusa, onoga na šta mi obraćamo pažnju.
Nije svet ni crn, a nije ni ružičast.
U dobrom ima mrvica zla, u lošem mrvica dobrog, zajedno prave balans u svetu.
Možda ne bi bilo loše da mi pronađemo taj balans.
Tako će svako biti srećan u ovom ne tako savršenom svetu.