Gola istina ili obučena laž?

Autor: Julijana Palinkaš

Većina ljudi danas tvrdi da može bilo šta da podnese, čak i ono što ne bi želeli da čuju.
Da li je to zaista istina?
Uzmimo dve definicije belih laži, koje glase ovako;
„Društveno prihvatljiva prećutkivanja koja se koristi kada nekog ne želimo da povredimo.“
„Prikrivanje istine.“
Sada spojimo ove dve definicije u jednu.
Dakle, to jeste prikrivanje istine, koje u suštini ne bi trebalo da imaju velike posledice.
Zašto kažem ‚ne bi trebalo‘?
Svi su te bezazlene laži koristili, i to više puta u životu, pa čak i ja.
Ipak, koga zapravo lažete, kada koristite bele laži?
Ovaj put, reći ću golu istinu.
U većini slučajeva, ne želite da povredite sebe, i štitite sebe, a ne druge.
Uzmimo jedan primer belih laži.
– Nešto je iskrslo u poslednjem trenutku, ipak nećemo moći da se vidimo danas.-
Definitivno, nešto neočekivano može da iskrsne, i ne mora da bude laž, samo što ćemo to sada gledati kao da jeste.
Tada bi značenje ove rečenice bilo sledeće:
– Nemam volje da se vidim sa tobom danas. –
Koga smo zaštitili time?
Sebe.
Ovom laži izvukli smo sebe iz jedne neprijatne situacije.
Da, podsvesno tešite sebe da ste nekog time zaštitili. Ne kažem da u nekim situacijama zaista neku drugu osobu štitite, ali u retkim slučajevima.
S razlogom sam nazvala laž i istinu ovako.
Kad zimi obučete jaknu, bude toplo i ugodno, dok bi se ‚goli‘ smrzli.
Koliko god čovek govori za sebe da je čvrst, nesalomljiv, ipak je ranjiv.
Nikog ne možete zaštiti od tuge, bola, razočarenja. To je prosto život.
Svako je u nekom momentu ranjiv.
Ma koliko lepo zvuči neka laž bila ona bezazlena ili ne, ipak je bolje govoriti golu istinu.
Na taj način ćemo svi biti jači, kad se naviknemo na hladnoću.