Gradsko pozorište Bečej: Premijera predstave „Agi i Ema“

U Gradskom pozorištu Bečej održana je premijera dečije predstave „Agi i Ema“ čiji je predložak roman Igora Kolarova, tekst je dramatizovala Mina Petrić, predstavu je režirala Sonja Petrović. Uloge Agija, Eme i roditelja u predstavi glume Srđan Kner, Simonida Mandić, Aneta Tucakov i Rastko Mićić.

„Agi i Ema“ je uslovno rečeno dečija predstava koja nosi mnogo ozbiljniju poruku za sve generacije. Ansambl bečejskog pozorišta je uspeo skoro nemoguće da tekst koji je u svom izvornom obliku skoro poetski roman postavi na scenu kao dinamičnu igru koja ima elemente i komedije i drame ali i maštovite lutkarske iluzije čime je na najbolji način urađena posveta ovom izuzetnom delu dečije književnosti. Već nakon prvog izvođenja bilo je jasno da će ova predstava imati dobar odziv, kako kod lokalne publike tako i u nekoj neposrednoj budućnosti kada počnu festivali, takmičenja i gostovanja u drugim sredinama. Glumci Gradskog pozorišta, rediteljka kao i ostatak ansambla kako kaže Srđan Kner (Agi) „uradili su dobar posao“.

  • Pre nego što smo počeli da radimo na predstavi ja nisam čitao roman i kada su me pozvali da igram Agija pročitao sam ga i shvatio koliko je roman prelep. Sad mislim da smo uradili dobru postavku ovog teksta. Ovo je priča koja je veoma važna i za decu ali i za roditelje, to je priča o vršnjačkom nasilju o tome kako se roditelji danas često ophode prema deci, koliko su deca danas zanemarena. Pored toga ovo je jedna prelepa priča kako jedan dečak u svojom mašti prevazilazi sve svoje probleme na koje nailazi. To je za decu i poruka ohrabrenja da sve može da se prebrodi. Moja uloga u ovoj predstavi je uloga Agija i moram priznati da mi nije bilo lako ovog puta da tako na rez uskačem iz jedne emocije u drugu jer dosta brzo se menjaju scene, vrlo su kratke i dinamične.- rekao je Srđan Kner nakon premijere.

Nakon premijere, još uvek pod utiskom uspeli smo da uradimo i kratak razgovor sa rediteljkom predstave Sonjom Petrović.

Odakle ideja da radite predstavu po knjizi Igora Kolarova?

  • Ideja da radimo na ovom romanu je došla skoro spontano. Nekako u isto vreme smo i direktor pozorišta i ja poželeli da radimo na tome. Zdravko Petrović, kao profesor književnosti koji se razume i prati dečiju književnost, je izrazio želju da to bude baš ovde na ovoj sceni. Dramatizaciju romana uradila je Mina Petrić, mlada i veoma talentovana dramaturškinja. Igor Kolarov piše nešto sličnije poeziji nego prozi, poetično, ima jako malo dramskih elemenata koje za postavku na scenu mogu da se iskoriste i zato mislim da je ona to veoma uspešno uradila. Ono što je različito u odnosu na roman, različito u smislu čitanja, tumačenja, jeste da je kod nas Ema definitivno imaginarni lik dok bi se kada je reč o romanu moglo polemisati o tome. Mi smo odlučili se da ona bude plod njegove mašte jer je u pitanju jedan kreativan dečak koji sam sebi pomaže da prebrodi najteže probleme sa kojima se susreće u svom detinjstvu.

Koja je poruka ove predstave i za koga?

  • Mi šaljemo poruku ovom predstavom u neku ruku dvosmerno, jedan smer je ka deci a drugi ka roditeljima. Ka deci je upravo to da svojom maštom i svojim prihvatanjem sebe i svoje začudnosti tj. onoga što ih čini drugačijima, autentičnijima od mase, da to mogu da pretvore u svoju  prednost i da budu srećni. Ova predstava govori o jednom dečaku koji različitim sredstvima uspeva da se izbori sa svojom autentičnošću. Poruka deci je da prihvate sebe, da prihvate da mogu biti drugačiji. Poruka roditeljima je da decu neće zadovoljiti ni tableti ni igračke ni bilo šta drugo nego samo oni sami, njihovo vreme provedeno sa njima, da cene i poštuju dečiji prostor odrastanja, njihovu maštu, njihove ideje, da se i sami podsete da su i oni nekada  bili dete i da se ponekad zajedno sa njima vrate ponovo u taj svet mašte.

Šta očekujete dalje kada je ova predstava u pitanju?

  • Ja očekujem i nadam se da će se ova predstava igrati i mislim da je to veoma važno jer ovo je i lektira za peti razred. Mislim da će deca želeti da pogledaju ovu predstavu ali bih volela da se igra što više baš zbog te poruke koju šalje. Mislim da pozorište za decu i mlade na najsuptilniji način može da pomogne deci u odrastanju više nego neka druga disciplina jer na najneposredniji način im skreće pažnju na neke veoma važne teme u životu.

Kada je u pitanju rediteljski postupak predstava ima i veoma efektne lutkarske elemente, nekoliko reči o tome …

  • Predstava se služi tzv. teatrom objekata koji je negde u pravcu savremenog lutkarstva. Kod nas, na žalost, ne postoji stručan kadar za lutkare jer na akademijama nemamo te smerove. Teatar objekata je negde najbliži most za dolaženje do animacije lutke ali i nešto što prati savremene svetske trendove lutkarstva. Pored toga i za decu u publici je ovo važno jer skreće pažnju na to da bilo šta može biti igračka, može biti „lutka“, da deca sa bilo čim što imaju oko sebe mogu da se zaigraju i da predmeti mogu da postanu novi likovi. Mislim da predstava na taj način dobije i edukativni i umetnički karakter. Odlučili smo se baš za teatar objekata jer upravo je Agi uspeo da stvori svet oko sebe od objekata a ne od igračaka i stvari kojim su ga zatrpavali roditelji.

Sudeći po ovoj predstavi dobro sarađujete sa bečejskim ansamblom…

  • Što se tiče ansambla, Gradsko pozorište Bečej neguje i afirmiše mlade glumce i to mlade glumce iz Bečeja i mislim da je to veoma važno na lokalnom nivou i dobro dugoročno usmereno. Mislim da je to jedan veliki poduhvat ovog pozorišta i mislim da su tu glumci kao što su i Simonida i Srđan i Aneta a sada i Rastko, koji se sada prvi put pridružio ansamblu, neko ko će zajedno rasti, zajedno stvarati i ako se razmišlja u tom smeru i radi na ovakav način da će za desetak godina Gradsko pozorište Bečej moći da parira nekim mnogo većim pozorištima u zemlji bez problema.