Изложба „Портрети бечејских грађана у музејским и галеријским збиркама“ у Градском музеју

У Градском музеју је 19. априла отворена изложба „Портрети бечејских грађана у музејским и галеријским збиркама“. Изложба обухвата радове сликара од краја 18. века до данас на којима се налазе знаменити и други грађани нашег града и који се данас налазе у колекцијама бечејског Градском музеја, Галерије Матице Српске и Градског музеја у Суботици. Уз изложене радове посетиоци су добили и каталог свих слика које су део ове колекције у оквиру књиге која садржи и комплетну студију и опис радова као и биографске податке о сликарима који су боравили и радили у Бечеју у току последња два века а радили су портрете бечејских грађана.

Изложбу су отворили аутор ове поставке кустос историчар уметности Градског музеја Радослав Михајловић и познати бечејски сликар Шкрабањ Виктор чије се дела налазе и у овој колекцији.

Према речима Радослава Михајловића циљ ове изложбе је да се одабиром портрета и ове теме направи историјски преглед развоја и уметничког изражавања грађанског идентитета једног града.

У збирци Градског музеја сачувано је шездесетак портрета који представљају бечејске грађане и углавном су набављени путем откупа и најчешће су то дела локалних уметника али има и дела која су радили познати и признати уметници који су у неком периоду боравили или посећивали Бечеј као што су Урош Предић, Филип Лауб Ласло, Никола Алексић, Павле Ђурковић или Милан Коњовић. За ово су били заслужни пре свега богати грађани Бечеја који су у својим приватним збиркама имали лепе колекције слика и који су гајили познанства са тада познатим и признатим уметницима као што је пријатељство Богдана Дунђерског са Урошем Предићем или Пала Голомбоша са  Филип Лауб Ласлом.

У тренутној поставци ове изложбе налази се 45 портрета док цела збирка која је у поседу Градског музеја има нешто преко 60 портрета.

Већина је из друге половине 19. и почетка 20. века али има и радова који су настали у оквиру колонија које су почеле да се организују од 1954. године.

Највише интересовања посетилаца наравно било је посвећено чувеном портрету баронице Еуфемије Јовић и за три портрета породице Дебељачки Уроша Предића.

Према речима кустоса поједине портрете је било веома тешко идентификовати јер није било много писаних сведочења о идентитету особа на слици или о аутору, често су у Музеј стизали и откупљивани без писаних података. На неки начин сваки од њих има и тај део приче како је доспео у фундус музеја па је и то део сведочења о епохи у којој је портрет настао али и о томе како се развијао однос према уметности у нашем граду. Најилустративнији пример је портрет баронице Јовић који је „пронађен“ у депоу Музеја, преузет из неке општинске просторије Градског позоришта, без инвентарског броја а портрет је дело једног од најзначајнијих сликара српског класицизма.

Изложба ће бити отворена до краја маја а након тога ће по речима директора музеја Акоша Тојзана бити поново постављана ове године током манифестација као што су Ноћ музеја и сл.