Јавно купатило – бања у Старом Бечеју

Када поменемо Стари Бечеј, многим људима су прва асоцијација артешки бунари и „жута вода“. Међутим, мало њих зна одакле ти бунари у Бечеју, односно ко их је бушио и када. Слободно можемо рећи да је Карољ Шош главни „кривац“ што ми данас у Бечеју имамо толико извора са лековитом водом. Рођен је 1856. или 1857. године у Ходмезевашархељу, домовини чувеног бунарџије Жигмондија, од кога је и научио занат.
Први покушај бушења бунара у срезу Стари Бечеј везан је за Лазара Дунђерског, рођеног стрица нама познатијег Богдана, у Србобрану 1888. године, који је желео да бунар поклони општини. Нажалост, у тој својој намери није успео. И у Бечеју је још од 80-их година XIX века било неколико покушаја да се ископају бунари, али такође без већег успеха. То ће се све променити када 1904. године у варош на Тиси стигне млади Карољ Шош. Одмах се прихватио посла и убрзо је, у близини ранијег неуспелог покушаја његових претходника, пронашао воду на централном тргу. Од тада на тргу Сент Иштвана, касније Карађорђевом тргу, а данас тргу Ослобођења, функционише артешки бунар. Овај успех је Шошу обезбедило поверење тадашње локалне власти, па је избушио још четири бунара у различитим деловима града.
Шести бунар је направио за себе, на свом имању. Купио је Хајлову кућу и суседне плацеве и 1906. године на том месту отворио бању. Бања је користила лековиту воду, богату јодом, а неколико година касније, 1911. је модернизована и проширена парним купатилом и пекаром. Шош је затим 1915. године подигао и парни млин, поред бање. Овај потез је био сасвим логичан, јер су и купатило и млин користили природни земни гас, који се добијао заједно са водом, за покретање погона. Треба напоменути да је прво парно купатило у Бечеју основао Јанош Шумахер 1888. године у главној улици. Данас је ова бања позната као „Јодна бања“, управо због воде која се користи у лечењу разних обољења и тегоба. Мало људи је упознато са чињеницом да је последња званична посета краља Југославије Александра Карађорђевића, пре атентата у Марсеју (9. окторбра 1934. године), била управо у Старом Бечеју. Наиме, монарх је боловао од једног облика карцинома у абдоменалном делу, и од целе тадашње краљевине, па и познатих европских медицинских центара, одабрао је лечење у бањи у нашем граду. То сигурно говори у прилог квалитету и лековитом својству наше жуте воде.
Карољ Шош је1921. године продао овај бањски комплекс фирми
„Ач и Молнар“ и вратио се у своје родно место где је и умро неколико година касније (1927. године). Био је човек велике снаге, пријатан и живео је веома повученим животом. Његова заслуга Бечеју је и у томе што је основао први стални биоскоп у једном од преуређених амбара Јожефа Фројнда.
Између два светска рата, бања или купатило наставља да буде на услузи становницима Бечеја и свима који би посетили варош. Радило је преко целе године, а гостима је било на располагању 22 кабине прве и друге класе и 30 када и тушева са топлом и хладном водом. Такође, постојао је и одељак за масажу, за одмор, као и каде пуњене блатом донесеним из Мола.
Сведоци смо да је данас бањски туризам у великој експанзији како у свету, тако и у нашој земљи. Из свега горе наведеног долазимо до закључка да у нашем граду постоји дуга традиција коришћења лековитих извора и да Бечеј има одличан бањски и туристички потенцијал који нажалост не умемо да искористимо.