Капела Рођења светог Јована Претече

Еуфемија Јовић, рођена Јанковић, остала је упамћена у локалној историји као велика добротворка и задужбинарка. Рођена је у Старом Бечеју 1779. године од оца Георгија, капетанa Потиског крунског дистрикта, и мајке Ане. О њеном пореклу говори натпис на надгробној мраморној плочи, која се налази на северној страни капеле коју је још за живота подигла као вечну кућу своме супругу и себи. Текст гласи: „У славу Светог Оца и Сина и светога духа, на месту некадашњег храма у славу Јована Крститеља, а на спомен свога оца Георгија Јанковића, некадашњег капетана потиског дистрикта и матере Ане и супруга својег Стефана барона Јовића од Сигенберга, бившег Ц и К генерала, у вери понизна Еуфемија, подиже дана 10. априла 1861. године, благородна племеном и душом бароница Еуфемија, покровитељ цркве и училишта, мати сиротих и бедних, поживела 83 године, упокојила се 17. априла 1861. године“.
Бароница Јовић је подигла капелу у Старом Бечеју, на месту храма Јована Претече, који је мађарска војска спалила приликом напуштања града 1849. године. Вероватно је данашња Змај Јовина улица, управо због капеле коју је бароница подигла у једном периоду носила назив Капелска улица. То је једнобродна грађевина мањих димензија са торњем и звоником. Оно што ову капелу издваја од других у нашем граду јесте портик са четири носећа коринтска стуба, који носе троугаони тимпанон. Апсида се налази на источној, а класицистички портик и портал на западној страни. Звоник је у линији западне фасаде. Бароница Јовић се побринула да остави средства за даље одржавање њене гробне капеле. У ту сврху основала је посебну закладу, где у 39. тачци њеног Тестамента стоји: „Остављам на одржавање капеле, коју сада зидати дајем, десет ланаца салашке земље, од којих прихода има се дванајест форинти дати свештенику који ће у капели служити“. Поред већ поменутих десет ланаца ораће земље, бароница Јовић је за одржавање капеле наменила још један дистриктски ланац и 1958 кхв пашњачке ораће земље и један дистриктски ланац и 378 кхв ритске ораће земље, што је све укупно чинило 13 дистриктских ланаца и 136 кхв. Од прихода ове закладе Црквени одбор је одржавао капелу и порту око ње, плаћао осигурање зграде од пожара и сносио трошкове славе капеле, летњег светог Јована.
У земљи испод цркве, до данас почивају земни остаци баронице Јовић и њеног супруга, генерала Стевана Јовића, преминулог годину дана пре завршетка зидања капеле. Барон Јовић је првобитно био сахрањен на великом гробљу, а потом је ковчег са посмртним остацима пренет у капелу и положен поред супруге Еуфемије, преминуле 17/29. априла 1861. године. На северном зиду ове сакралне грађевине узидана је мермерна плоча са породичним грбом и текстом који говори о пореклу ктитора капеле. На простору око капеле у прошлости су сахрањивани заслужни грађани Старог Бечеја српског порекла. Тако је приликом грађевинских радова на изградњи Соколског дома 1940. године откривена породична гробница сенатора Потиског дистрикта Арсена Ђорђевића, његове супруге Јулијане и њиховог сина Димитрија. Њихови земни остаци су преливени вином и поново покопани. Плоча са гробнице породице Ђорђевић узидана је на југоисточној страни капеле. Поред ње се налази плоча са гробнице Георгија Јовановића из 1846. године, коју је подигла његова супруга Ангелина. Јула 1940. године премештена је и гробница Исидора Стојановића, а његови земни остаци пренети су на место где су гробови добротвора Ђорђа и Марије Чокић. Гроб Исидора Стојановића налазио се на међи између капеле и плаца Соколског дома, те је било потребно пренети га на друго место. Његови посмртни остаци су измештени у нову гробницу, кости преливене вином и поново закопане.
Приликом напред помињаних радова на изградњи Соколског дома откопани су и темељи претходног храма и установљено да је леви зид садашње капеле грађен на темељима левог зида цркве светог Јована. Педесет година после подизања, капела Рођења светог Јована Претече је генерално оправљена (1911) и освећена следећег лета баш на црквену славу, 07. јула 1912. године. Освећење је обавио прота Јован Борота, док је осликавање капеле припало свештенику Јовану Степанову.
Године 1926. црквени одбор је решио да уреди простор око капеле. Порта је очишћена, старо воће повађено, засађене младе воћке и винова лоза. Порту је уредио виноградар Васа Хаднађев. Тако је порта капеле Рођења светог Јована Претече опет постала украс Капелске улице.
Црквени одбор је имао обавезу да за славу капеле припреми славски колач, кољиво и вино. Члан шест Правилника о управљању задужбинама баронице Еуфеније Јовић изричито наводи: Поред свештеника, имају о слави бити два црквена певца и два српска православна учитеља, једно певачко друштво и два црквењака. Бивши и садашњи стипендисти задужбине су такође били дужни да присуствују слави. Тако су 1929. године црквеној слави присуствовали бечејски свештеник Никола Мидић, свештеник из Сивца Милан Пекаровић, лекар из Кањиже др Богдан Богдановић и Милета Магарашевић, лекар у Новом Саду. Данас је капела Рођења светог Јована Претече отворена само на Ивањдан, када се одржава литургија.