KUK: Književni put Dragana Savića

Predsednik Književo umetničkog kluba, Dragan Savić je kroz svoja tri romana pisao o temama sa kojima se susreću osobe nepoznatih roditelja. Treće izdanje njegovog prvenaca, autbiografskog romana „Tuđ“ krajem pošle godine dopunjen je novim saznanjima, fotografijama i pravim imenima ljudi u piščevom životu. Proletos objavljena je i zbirka kratkih priča, pod nazivom „Priče iz moje ulice“, u kojima je autor opisivao anegdote i priče šetajući se ulicom u Čurugu, gde je odrastao.

S obzirom da se Savić u romanu „Tuđ“ fokusirao na izazove sa kojima se susretao kao dete, a kasnije kao mlada osoba nepoznatih roditelja, u razgovoru za Bečejske dane otkrio je zašto je knjiga dobila treće izdanje i u kakvom pravcu će ići njegov književni put.

„Knjiga „Tuđ“ je nastala kao izazov mojim, nepoznatim, biološkim roditeljima i kao pouka mladim, budućim roditeljima, da znaju sa čime će se, neminovno njihovo dete suočavati u slučaju odrastanja bez njih..Sada već sa većom sigurnošću mogu reći da znam ko je moja biološka majka i o tome sam pisao u trećem-dopunjenom izdanju. Sređujući ponovo svoje prvo delo, shvatio sam da sam sada, na neki način, književno zreliji. Nije to samohvala, nego izjava kompetetnih ličnosti iz sveta književnosti. Imao sam slučaj u toj mojoj knjizi, gde sam kroz jedan događaj opisao svoga druga i njegove roditelje, ali pod lažnim imenom. Kada je on pročitao knjigu, ljutio se što sam promenuo imena. Tada sam to učinio iz razloga što nisam imao saglasnost tih ličnosti, jer nisam imao mogućnost da tražim od njih saglasnost. U najnovijem izdanju te knjige upisao sam prava imena svih ličnosti. Na moju veliku žalost, moj drug Mikica, nije doživeo ti ispravku.“, objasio je naš sagovornik.

Kroz delo, romanopisac je u više navrata dao svojim čitaocima do znanja da su neki događaji i samo saznanje da je napušten kao mala beba, ostavili neizbrisiv trag na njega.

„Da, tačno je to da, najpre samo saznanje da si ostavljen i sam na ovom svetu, tera čoveka u neki inat i želju da stvori sopstvenu porodicu i čuva je na okupu. Kao dete, najpre sam neodoljivo čeznuo da saznam ko je moja biološka majka. Kako sam nailazio na razne emotivne, pa i druge prepreke, morao sam smišljati način nastupanja i postupanja, da ne bih povredio svoje staratelje, koji su me voleli i da time ne bi bio sprečen i odgovoren od svoga nauma.“

Uprkos diskriminaciji, samopronalaženju, prvim koracima, čežnji i iščekivanju koje dominiraju u njegovom prvencu „Tuđ“, kroz „Priče iz moje ulice“ čitaoci mogu da uvide da život i odrastanje Dragana ne sadrži samo melanholiju i tugu. On je, šetajući kroz ulicu, opisivao igre i nestašluke koje je pravio sa decom iz ulice, iako je su ga ponekad zbog njegovog porekla diskriminisali.

„Deca su po rođenju, nezlobiva. Njihovi ružni nastupi prema meni su odraz razmišljanja njihovih roditelja. Oni su samo prenosili ono što su čuli od njih. Bez toga, mi smo se lepo igrali. Igrali smo se raznoraznih igara, koje sam opisao u knjizi „Tuđ“, kao i u „Priče iz moje ulice“. Najviše sam vole da se igramo: žmure i gluvih telefona. Dok sam bio mlađi, voleo sam da se igram janjine, ali sam to godinama prerastao.“

On je istakao da je u svom delu kratkih priča zapisao priče starijih Čuružana kojih se skoro niko ne seća.

„Ti ljudi, moje komšije, već su zaboravljeni. Nema više nikoga ko bi se njih sećao, a upravo njihove životne priče su istorija moje ulice, pa i samog mesta Čuruga. Morao sam to da ovekovečim.“

Na pitanje kako bi sam sebe opisao, Dragan Savić nam je dao skroman odgovor i otkrio čitaocima u kom će pravcu će ići njegov književni put.

„Teško je skromnoj osobi pričati o sebi. Mislim da sam zadovoljan šta sam do sada uspeo u životu. Ono što je danas veoma bitno, a to je da sam zdrav. Stvorio sam porodicu, decu osposobio za život, doživeo penziju, pišem.Sa pripovedkama sam krenuo u vedrije teme. Pripremam se za neki novi roman i to je sve što ću otkriti. U međuvremenu napišem po neku pesmu. Vođenje udruženja KUK „Pero amatera“ mi je glavna preokupacija i tome posvećujem veoma mnogo vremena.“

Dragan Savić pored knjiga „Tuđ“ i „Priče iz moje ulice“ ima roman „Kad đurđevak zamiriše“ napisan nakon objavljivanja prvenca,a kada je jedna gospođa pomislila da je Dragan Savić njen izgubljeni brat i roman „Milena“, koji govori o odnosu dva rođaka, Milene i Borivoja, sa kojim je autor zatvorio ciklus pisanja o temama osoba koji ne poznaju svoju biološku porodicu.

Sva njegova dela možete pronaći u knjižari Stil, ili na pijačnoj tezgi porodice Savić.