Народна библиотека и БУМ: Борба против насиља над женама тиче се свих нас

У Народној библиотеци у Бечеју одржана је пројекција филма „Не тиче ме се… тиче се свих нас“ као део програма обележавања међународног Дана борбе против насиља над женама.

Филм је снимила канцеларија ИНЛ (Међународни биро за борбу против наркотика и спровођење закона) амбасаде САД у Србији у оквиру поменуте кампање са циљем да покаже важност пријављивања насиља. Филм је снимљени друштвени експеримент који је спроведен у Новом Саду, Београду, Сремској Митровици да би се забележиле реакције грађана над насиљем над женама.

Овогодишња кампања усмерена је на целокупно друштво и на подсећање да сви морамо да имамо друштвену и моралну обавезу да пријавимо сазнање или сумњу на насиље и да смо као друштво спремни да пружимо подршку.

Циљ филма јесте да се подигне свест у заштити жена и да реченица “не, тиче ме се“ пређе у „тиче се свих нас”, јер смо сви део заједнице и једнако дужни да сваког појединца штитимо од насиља и једнако обавезни да не ћутимо.

У филму су исцениране ситуације у веома прометним градским срединама у којима мушкарац малтретира на јавном месту девојку. То се дешава на очиглед веома великог броја пролазника који углавном пролазе и не реагују, у већини случајева нико од затечених грађана није пришао и нико није интервенисао. Након снимања видео снимци су предочени стручним лицима из области превенције насиља и већина од њих је коментарисала степен равнодушности и незаинтересованости које друштво очигледно има према породичном или родно заснованом насиљу. Већина грађана је у анкетама на улици када су директно питани рекла да би скоро сигурно одреаговали, заштитили жртву од нападача или позвали полицију али у самој конкретној ситуацији показало се да већина углавном заобилази сцену и склона је да интервенцију на лицу места „препусти“ неком другом.

Стручњаци у филму су предочили и неке статистичке податке који су веома алармантни.Поражавајући је податак истраживања Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) да свака трећа жена у Србији верује да је породично насиље над женом приватна ствар.

О томе колико је насиље у породици, партнерског и не-партнерско насиље озбиљан проблем који несразмерно више погађа жене и девојчице говорили су стручњаци током филма али се дискутовало касније на јавној трибини у библиотеци. Сваке године све више је и случајева фемицида у држави, о броју других кривичних дела који су почињени као породично насиље, физичко или психичко може се најблаже рећи да је у порасту.

У данашње време насиље поприма различите форме и када је све присутније у дигиталној сфери, где постаје “нова нормалност”, не смемо заборавити да је то кршење људских права који се не сме толерисати и правдати, да је срамота бити насилник као што је сра-мота то насиље не пријавити.

Важно је да се оваквим догађајима одазива више људи јер је едукација и информисаност грађана и грађанки у овом случају кључна, рекла је Катарина Стојисављевић, психолошкиња и једна од саветница у Бесплатном психолошком саветовалишту Бечејског удружења младих. Иако ради са жртвама насиља, тешко се, каже Стојисављевић, може остати имун на потресне и узнемирујуће сцене из документарног филма који је приказан, иако је било упозорење њих.

– Док не доживимо да људи насиље перципирају на испра-ван начин, не можемо ни радити на његовом спречавању. Када говоримо о спречавању насиља, постоји дијапазон који је првен-ствено потребно обухватити, а то су пре свега информисање и едукација, а онда рад на конкретним случајевима, рекла је Катари-на Стојисављевић.