Organska bašta porodice Nikolovski

Ako ste redovan posetilac bazara i festivala u Bečeju u poslednjih godinu, dve sigurno ste već odavno stekli naviku da na tezgi Saše Nikolovskog – Skaja snabdete se sa salsama, umacima i sušenim paradajzom kao i sušenim začinima bar za jedno kraće vreme (jer brzo se to potroši) … ili bar do sledećeg „tezgarenja“ u gradu. Saša Nikolovski već nekoliko godina unazad sa mnogo ljubavi i konstantnog eksperimentisanja i učenja uspešno radi na usavršavanju svoje eko bašte u dvorištu porodične kuće. Njihova porodična bašta je već odavno poprimila džejmioliverski oblik gde je sve upotrebljivo u kulinarstvu i u domaćinstvu odmah, spremno da direktno “sa zemlje” završi kao ručak. Ima tu već odavno svega što bi svaki gurman poželeo, ali i proizvoda koji su namenjeni i svima onima koji u svakom momentu zaista žele da znaju kakav je kvalitet hrane koje jedu. Saša nekoliko godina unazad svoju baštu usavršava na način da svi proizvodi budu organskog porekla i za to se trudi da, pre nego što ih pusti na tržište, dobije sve relevantne analize. No, nije sve to bilo tako lako u našim uslovima uraditi, nije sve od „juče“. Prema rečima Nikolovskog vrhunsko organsko povrće i svi gotovi proizvodi od baštenskog povrća i začinskih biljaka su plod skoro dvadesetogodišnjeg planiranja, premišljanja kako bi se na tom relativno malom prostoru zaokružio čitav jedan mali eko sistem. Saša Nikolovski i njegova supruga Nataša rade kao profesori u školi pa je bašta, koja je na početku možda izgledala kao dobra i zdrava relaksacija ili hobi, postala sad već ozbiljan posao koji zahteva vreme i mnogo rada, posebno sada kad je uz uobičajene poljoprivredne radove potrebno uklopiti nekako redovan posao u školi sa proizvodnjom gotovih proizvoda (kuvanje salsi, sušenje začina, paradajza, paprike) i to sve u kućnim uslovima kao i pripreme i plasman na tržištu, promocije, prodaju, putovanja i distribuciju.

“U porodičnoj bašti uzgajamo raznoliko povrće, voće, začinsko i lekovito bilje, a od 2013. godine, u potpunosti u duhu i po principima organske proizvodnje. Veličina bašte nam je ograničavajući faktor, a prednost je što u okolini ima malo bašti, mahom u staračkim domaćinstvima, na kojima se uzgoj vrši na tradicionalan način, tako da izolovanost, delimično, garantuje „čistotu“ naših proizvoda. Stalan asortiman nam je špargla, rukola, pitoma loboda-francuski spanać, kudrava metvica, menta, matičnjak, majčina dušica, majoran, boražina, beli i crni luk, luk vlašac, čeri paradajz, čili paprika, različite sorte salata (u stalnoj sam potrazi za tradicionalnim-primitivnim sortama) itd. Od povrća i začinskog bilja, uzgojenog u našem vrtu, proizvodimo veliki broj sosova i umaka autentičnog i jedinstvenog ukusa.” – rekao nam je Saša Nikolovski o bašti.

O genezi nastanka bašte, o tome koliko mu je ovaj način života koji je potpuno različit od onog svakodnevnog posla u školi promenio životnu filozofiju i način shvatanja eko sistema, naše (ljudske) zavisnosti od zemlje, sunca, biološkog okruženja: “Uzgajam povrće već više od dvadeset godina. Pre šest sam ušao u priču sa bio-baštom, posle nekoliko neuspelih pokušaja. Od tada se držim svih principa organskog uzgoja povrća. U početku sam mislio da je dovoljno samo zameniti klasične, konvencionalne preparate za zaštitu i prihranu biljaka, organski prihvatljivim preparatima, ali tek kada sam naučio da moram promeniti celokupan pogled uzgoja, počeo sam ostvarivati rezultate. Da je teško, teško je. Da mi je padalo na pamet da odustanem, padalo je. Ponekad imam osećaj da sam tek zagrebao tematiku, i da zapravo ništa ne znam. Duboko sam uveren da je to pravi način. Mi kao čovečanstvo, realno, još uvek ne znamo uzajamne veze i uzročnosti između različitih biljaka i životinja. Kada neka vrsta iščezne, tek tada sagledavamo uzroke, do kojih će doći njenim nestankom. Organskim principima nadahnuta poljoprivreda, kao i prirodna poljoprivreda, pokušavaju proniknuti u te veze, koje zapravo povezuju sva bića na planeti zemlji. Jedna od glavnih stavki koju svaki poljoprivrednik, koji se odlučio na uzgoj ovog tipa, mora naučiti je uzajamni odnos različitih biljaka koje se sade zajedno – na primer, setva mrkve pored luka pozitivno utiče na obe biljke. Naime, mrkvina muva ne podnosi miris luka, dok lukova muva, ne može osetiti miris luka, koji je privlači, od mirisa lišća mrkve. Takođe, obe biljke imaju potrebe za različitim mikroelementima iz zemljišta, tako da ne ugrožavaju rast jedne druge… Takvih je primera bezbroj, i važno je proniknuti u njih. Posle izvesnog vremena, bašta sama počinje paziti na sebe, moje je samo da joj pružim sve potrebne elemente za zdrav rast.”

Ipak proizvodnja gotovih proizvoda za tržište je potpuno druga priča, ovde nije samo dovoljno biti vredan i radan , održavati baštu, zalivati i učiti. Za ovaj deo posla bila je neophodna pre svega kreativnost ali i gurmanluk, ljubav prema ukusima, hrani, lepom.

“Kako se pojavio višak proizvoda u bašti, počeo sam, naravno, razmišljati o tome kako ih preraditi i sačuvati za docnije. Tako se pojavila ideja o sosovima, a kako sam gurman, želeo sam probati nove ukuse i začine, tako da sam i njih počeo uzgajati. To je dovelo do rađanja, poznatih, ali i autentičnih umaka. Kada sam ih ponudio u prodaji, ne malo sam bio zatečen pozitivnom reakcijom ljudi. Prošle godine sam napravio oko sedam stotina tegli, a ostalo mi je još manje od stotinu. Moram priznati, da to ipak nisam očekivao. Naravno, sve to utiče na najpozitivniji način na mene, tako da želim povećati proizvodnju, ali i obogatiti ponudu novim proizvodima.”

Iako već odavno plasiranje ovih proizvoda nije ograničeno samo na Bečej, Saša Nikolovski sa svojom putujućom “tezgom” sa ukusnim salsama i začinima nastupa na skoro svim festivalima, bazarima gde se prodaju lokalni proizvod u gradovima u okruženju kao Porodično poljoprivredno gazdinstvo originalnog naziva “Iza baštenskog zida”. Kada je Bečej u pitanju potražite ih na sledećem festivalu ili bazaru već za mesec, dva … ili kad malo otopli.