Култура

Писањем против свакодневног ужаса и тишине модерног доба

Након две збирке поезије, професорка енглеског језика Маја Дражић закорачила је у свет прозе новом књигом „Хорорскоп“, објављеном овог јуна. У отвореном разговору говори о томе како се иза свакодневне забаве и обичних људских судбина крије дубока психолошка драма, зашто је писање њена најбоља терапија, али и о новим подухватима – роману на ком ради већ три године и будућој збирци песама на енглеском језику.
Ваша нова књига носи интригантан назив „Хорорскоп“. Многе читаоце заинтересовала је сама игра речима. Шта нам заправо доноси ово издање?
“Наслов „Хорорскоп“ је настао као симболичан спој речи хороскоп и хорор. Та игра речи није случајна. Желела сам да читалац од самог почетка зна да улази у свет где се судбине ликова преплићу и посматрају кроз призму психолошког ужаса. Сви ми у неком тренутку из забаве прочитамо хороскоп. Међутим, желела сам да истражим шта се дешава када се тај обичан живот погледа иза затворених врата, када ствари нису онакве какве их приказујемо пред светом и када психолошки хорор преузме примат над људским судбинама. Посебно сам желела да се поиграм са психологијом жена и поносна сам на ових 19 кратких прича. “
Након две збирке поезије, „Отисак прста“ из 2022. и „Залет“ из 2025. године, ово је Ваш први искорак у прозу. Како је изгледала та транзиција?
“Поезија је моја велика љубав, место где сам своја на своме. Неки кажу да се у мојим стиховима, а има их око стотину у првој и педесетак у другој књизи, јасно види напредак и развитак. Писање поезије је ствар тренутка: или забележите инспирацију у том моменту или она заувек нестане. Са прозом је другачије. Она захтева свакодневни рад и континуитет. Искрено, плашила сам се писања прозе, али имала сам жељу да померим сопствене границе и дотакнем оно чега се плашим. “
Као професорка енглеског језика радите и у струци. Одакле црпите енергију и мотивацију за књижевни рад поред свакодневних обавеза?
“Писање је мој излаз, моја релаксација и ослобођење. Просто волим да кажем: не пијем лекове, ја пишем! Неко вози бицикл, неко се карта, а ја пишем. Радим увек два посла, али ме писана реч ослобађа. Иако је данас све дигитализовано, ја и даље највише волим да пишем оловком на папиру.”
У Вашим речима осећа се и снажна друштвена порука о важности писане речи у данашњем времену. Како посматрате свет око нас?
“Живимо у живахном, али и дивљем свету у ком је култура, нажалост, често на последњем месту. Људи све мање разговарају и читају. Имамо све више деце која од малих ногу не комуницирају речима, већ порукама. Брз темпо живота приморава родитеље да раде по два или три посла, па се и у домовима мање прича. Зато увек апелујем, и из личног искуства и рада са својом децом: просто треба писати и читати. Верујем да сваки човек има у себи материјала бар за по једну исписану страницу дневно, било да је то песма, прича или роман.”
Радите и на новим књижевним пројектима. Шта се тренутно „крчка“ у Вашој радионици?
“Изузетно сам поносна на „Хорорскоп“, али већ радим даље. Задње три године радим на свом првом роману. Стивен Кинг је рекао да први нацрт треба завршити за три месеца, мени ево треба три године и још није готов први драфт, али дала сам себи обећање да ћу га завршити до краја године. Поред тога, пишем и нове песме, па верујем да ће следећа књига, уз роман, бити и збирка поезије на енглеском језику. То је још један мали изазов који постављам сама пред себе, јер верујем да сваког дана треба стварати – пуном паром!”

Редакција

Медиум доо, Редакција Бечејских дана Адреса: Золтана Чуке 18, Бечеј