Pokažimo volju, slušajmo se

Posao sa 20 i nešto godina, stan na korišćenje, rastući koeficijent za penziju i povremeno polutka i danas je žilavi jugoslovenski san koji sanjaju i generacije koje to nikada nisu doživele. Sve to ti je sledovalo samo da se odlučiš kada ćeš da se „zaposliš“, a onda stižu i regresi, letovanje preko sindikata (da, i sindikat je postojao u svakoj firmi, ako se još neko seća šta su sindikalne organizacije), naravno i besplatni lekovi, zdravstveno osiguranje bez participacije i dovoljno lekara u svakoj ambulanti, bolovanje kad si bolestan, bolovanje za dete kada se razboli i baktrim u apoteci, kredit za klavir za prvi razred muzičke …sve ovo danas za većinu zaposlenih radnika u privatnom ali i u državnom sektoru zvuči kao čista utopija, bahaćenje i luksuz koji navodno moramo da otplaćujemo generacijama.

Da li je zasta danas toliko nenormalno očekivati da  sve u životu bude tako lako kao nekada?

Bilo je potrebno puno vremena i truda da nas ubede da je bilo kakvo očekivanje da se od rada može srećnije i dobro živeti besmisleno. Nekoliko poslednjih decenija u kojima je uništena tzv. „velika privreda“, uništena jedna cela zemlja i dominacija kriminala bilo je dovoljno da danas „raditi“ biti zaposlen dobije značenje pristanka na gubljenje individualnog integriteta, pristajanje na to da ti poslodavac upravlja srećom i sudbinom, da gubljenje posla predstavlja kraj života. Bilo je dovoljno i da ljudi “pristanu” na eksploatatorski, rutinski, dosadan, cikličan posao koji demoralizuje i koji ni blizu nije adekvatno nagrađen jer siromaštvo u celoj državi nikada nije bilo dramatičnije.

Bilo je dovoljno da se na najsuroviji način uruši ljudima samopouzdanje da isprate svoje želje, ambicije, interesovanja i da zatraže nešto više od života.

Bečej je kao i većina drugih malih gradova koji su imali relativno razvijenu industriju u prethodnih nekoliko decenija doživeo privredni kolaps, do temelja su uništena sva velika preduzeća uključujući i PIK koji je bio baza, osnova za celokupnu privredu u gradu. Na zgarištu većine preduzeća iz socijalističkog vremena jedino što još uvek ostalo da živi je kolektivna iluzija da će jednog dana doći „Veliki Investitor“da nas spase i opravda ne baš u realnosti potkrepljenu ideju da je moguće preživeti bez pakovanja kofera.
Čitav sistem je danas u ovoj državi primitivnog kapitalizma postavljen tako da „kuća uvek dobija“ a protiv radnika. Srpski san za današnje “poslodavce” je brzo bogaćenje, što veći procenat prihoda u odnosu na troškove i prepoznatljivost u svom neposrednom okruženju po stilu života, izazivanje zavisti kod “neuspešnih”.Ukoliko sve to ne uspe na prvu loptu većina je spremna da skupi sve što im je preostalo i da ode u veći grad ili u inostranstvo.

U gradu kao što je Bečej teško je ovih poslednjih decenija odrediti šta je to što “može da se isplati” pa je registrator firmi koje su otvarane i još brže zatvarane debeo kao Prustov opus.

Bečej je na prethodno udarenim temeljima privrednog i urbanog razvoja u jednom, kada se sada pogleda unazad veoma kratkom periodu od dvadesetak godina, doživeo intenzivnu industrijalizaciju i za to je vezao identitet pa je ovde fiksacija velikih investicija veoma dobra za izborne kampanje i održavanje iluzija za one koji su preostali da žive i rade u ovomu gradu. Kada je čitava “velika privreda” negde sredinom 90-ih počela da kopni grad koji je u velikoj meri vezao svoj identitet za uspehe na tom polju počeo je živi jedan period kojim je dominirao proces rastrežnjenja što je to je stvorilo snažan doživljaj gubitka i nazadovanja.

Negde u svojoj suštini je i dalje živ taj koncept života sa početka teksta gde se kao ideal postavlja ta socijalistička modernost industrijskog i socijalnog razvoja i time se stvaraju nerealna očekivanja, što opet prouzrokuje ogorčenost i osećaj da ostanak u ovom gradu znači samo fatalističko prepuštanje sudbini.

Kada se to poveže sa činjenicom što je specifično za našu sredinu da je većina naših sugrađana veoma lako uspela da iskoristi mogućnost dobijanja mađarskog državljansta, zbog porekla, znanja jezika itd., onda je bilo za očekivati da iseljavanje postane masovna pojava. U Bečeju ćete veoma retko sresti porodicu u kojoj nema članova domaćinstva koji nisu tu mogućnost iskoristili još pre desetak godina. Ipak odlazak “trbuhom za kruhom” nije najprirodnija pojava u ovoj sredini.

Bečej je vojvođansko mesto i ovo je možda “prvi put u istoriji” ovog grada da je odlazak u pečalbu poprimio masovne razmere.

Ljudi su se nekada selili ovamo u begu od siromaštva, ovde gde je zemlja dobra i gde je bar poljoprivreda značila da će uvek biti hleba na stolu.

U sledećih nekoliko brojeva pokušaćemo da napravimo socijalno-ekonomsku analizu stanja u našem gradu kada je privreda u pitanju. Fokus će nam biti na razlozima za ostanak radnika i eventualni opstanak privrede u gradu. Pokušaćemo da napravimo jasniju sliku o tome kakav je privredni identitet našeg grada, koliko je dinamično tržište rada.

  • Kakvi su odnosi u privatnim firmama i u javnom sektoru među zaposlenima i poslodavcima?
  • Koliko su poslodavci spremni da radnicima obezbede sva njihova ZAKONSKA PRAVA KOJI IM PRIPADAJU
  • Da li su poslodavci spremni da nekim dodatnim beneficijama ZADRŽE DOBRE RADNIKE?
  • Da li i u kojoj meri je OBRAZOVANJE RADNIKA, OBUČENOST I KVALIFIKACIJA uopšte više RELEVANTNA kod zapošljavanja?
  • Kako žive i rade u ovom gradu oni koji su izvan sistema i koji su samozaposleni?
  • Da li radnici danas u JAVNOM i PRIVATNOM sektoru poznaju SVOJA PRAVA?
  • Da li uopšte više postoji SINDIKALNA ZAŠTITA radnih prava u gradu i državi uopšte?
  • Da li su danas radnici spremni da MENJAJU POSAO I UČINE DRASTIČNIJE KORAKE u slučaju da su nezadovoljni svojim statusom, tretmanom?
  • Istovremeno pokušaćemo da sve ove teme sagledamo i iz ugla poslodavaca, privrednika, donosioca odluka u javnom sektoru čiji je zadatak da stvore privrednu klimu u gradu koja će imati benefit i za jedne i za druge.

Poštovani čitatelji, ovim putem otvaramo javni dijalog na temu privrednih odnosa u gradu. Ukoliko želite možete da se uključite u realizaciju ovog projekta analize poslovnog okruženja u Bečeju. Možete da nam pošaljete svoje viđenje odnosa radnika i poslodavaca u lokalnim preduzećima, naravno, anonimnost je zagarantovana. Možete da sa nama podelite vaša iskustva ili stavove u vezi sa ekonomskim potencijalima našeg grada. Želimo da omogućimo i svima vama da učestvujete u ovom javnom dijalogu o temi koja za sve nas veoma važna.