Projekat „Opasnosti na internetu“: Koliko nas je lako „radikalizovati“na internetu?

Vreme prolazi veoma brzo i dok nam se još uvek čini da je internet novotarija i još uvek smo u euforiji i pratimo kako se globalna mreža tehnološki usavršava i „napreduje“ svaki dan, za nama je ostalo skoro 3 decenije kako nam je svakodnevno korišćenje globalne mreže postalo deo života bez kojeg niko od nas više nije u stanju da zamisli isti. Moj sad već vremešni Jahu nalog ima četvrt veka i na njega mi i dan danas neki onlajn astrolog već 26 godina šalje svakodnevno dnevni horoskop na koji sam se u nekom nastupu dosade „pretplatila“ negde sredinom 90-tih. Ne samo da nisam ljubitelj horoskopa nego sam čak prilično „radikalno“ protiv toga ali na internetu eto, takav jedan sajt pojavio se među prvima i živ je i aktivan i danas.  Da, internet je od prvog dana umesto da nam svima postane globalna Aleksandrijska biblioteka pokazao koliko još lakše može da postane izvor neznanja, gluposti pa i opasnih sadržaja. I još uvek tu negde i danas između te dve krajnosti balansira kao na ivici noža.

Uz svu halabuku dežurnih „dumera“ koji nam svima predviđaju uskoro „propast sveta“, pa samim tim i uništenje te „opasne“ globalne mreže, i oni to čine na istoj toj mreži skupljajući sa manje ili više uspeha srcade, lajkove i emotikone.

Tih proteklih trideset godina nam pre svega pokazuju da je danas moguće da postoje odrasle osobe koje ne znaju za drugačiji svet, i što je još „gore“ te osobe danas već mogu da imaju i decu i porodice. Ipak, još uvek je više onih koji imaju decu a da pamte i neko vreme pre interneta, pre društvenih mreža svakako. Problem je što se svega toga sećaju uglavnom kroz iskrivljenu sliku nostalgije ili kroz prizmu sopstvene „iskustvene“ mudrosti koju su stekli sa godinama. Ni jedno ni drugo baš nije najpouzdanije kada je istina u pitanju. A baš na toj generaciji je da učine nešto da svet za sobom ostave kao bolje mesto za sledeće generacije.

Taj dnevni horoskop koji mi stiže na Jahu, dakle, na skoro zaboravljeni nalog, na skoro zaboravljenoj mreži je dobar primer kako na internetu ništa ne umire, pa ni informacija o tome da sam pre 15 godina imala jako dobru sredu kada je posao-zdravlje-ljubav u pitanju. Sad zamislite da je taj horoskop i nalog na Guglu, globalno najraširenijem pretraživaču koji je umrežen kod većine od nas i sa grejačem za šolju pored laptopa ako je na USB, na kojem ne postoji način da nešto potražiš a da to negde ne bude zapamćeno kao podatak za razne platforme koje opet te informacije koriste za algoritme. Da nije Jahu pukao pre sad više od jedne decenije sve društvene mreže bile bi mi pretrpane astrologijom i vračarama. Jer danas su vam društvene mreže prepune mačaka samo zato jer ste jednom ukucali u gugl pretragu zašto vam je mačka počela da kija tog dana, cipela samo zato ako ste drugarici poslali link za jeftine patike, novogodišnjih ukrasa, hekleraja, fudbala, Timoti Šalamea ili recepata …. Isto tako lako može biti pun video uradaka klinaca koji lome klupe i stolice u školama, devojčice od 10 godina koje se šminkaju pred kamerama, klinaca koji gutaju kapsule za veš, školskih tuča, video instrukcija kako se koriste noževi ili mačete i gde ih nabaviti, oružja … jer klinci i mladi koji su prirodno znatiželjni guglaju svašta, posebno ono što ima zvuči kao nešto što ne bi trebalo da guglaju… sve te pretrage, informacije sasvim sigurno biće sigurno negde upotrebljene za neki algoritam. I onda se pitate kako je moguća da internet može i zna na koji način može da radikalizuje neke vaše stavova, da vam  priđe iz pravog ugla manipulativno i  „zavede“, povuče  vas među teoretičare zavera, među antivaksere, među ekstremne i radikalne grupe koji imaju svoje vrlo legitimne forume gde razmenjuju informacije.

Jedan od najboljih primera u Srbiji je pokret Levijatan i primer kako od zaštitnika životinja jednim klikom lako stiže do naci foruma koji su opet globalno tako lepo umreženi da u dva klika možeš bez problema da stigneš do neke ekstremne fašističke grupaciji negde u Švedskoj ili Americi, do naših naših fašista još lakše.

Dodajte tome da većina društvenih mreža, novijih i starijih baziraju svoje algoritme na sistemu „sužavanja“ fokusa, uglavnom da bi marketinške kompanije dobile informacije za plasiranje proizvoda, koji opet „sužava“ vaše interese. Fejsbuk će vam „predložiti“ nova poznanstva prema lokaciji ili broju zajedničkih prijatelja ali već Tviter će vam prema „ključnim rečima“ sugerisati i istomišljenike, „radikalizujući“ vas na taj način i stvarajući oko vas balon u kojem dobijate sve više dokaza da ste sa svojim stavovima samo vi u pravu.

To sve važi za nas „odrasle“ koji još i čitamo, za generacije koje informacije dobijaju uglavnom vizuelno u formi slika ili u kratkim video formatima radikalizacija je direktna, neverbalna, gomila se svakim svajpom … nema pretrage, nema ličnog činjenja, ne traži više od tebe ni da uneseš bilo kakvu informaciju. Tik Tok vam više ne „sužava“ ništa, nikakva interesovanja, naprotiv nudi vam sadržaje koji su viralno se nametnuli i od vas zahteva samo pasivnost. Ali o tome smo pričali u prethodnom broju.

Koliko su same aplikacije i platforme odgovorne za radikalizaciju korinika?

Da pojedine platforme nisu u svemu tome nimalo naivne pokazuju i istraživanja koja su uglavnom do sada targetirala algoritme glavnog „negativca“ prethodne generacije – Jutjuba. Da nešto ozbiljno ne valja s Jutjubovim algoritmima poznato je već odavno. Dokazi su se iznosili u analizama različitih internetskih projekata. Kod tih analiza prvi put i nalećemo na termin “algoritamska radikalizacija”. Jutjub je često optuživan da su algoritmi tako “podešeni” da korisnicima sugerišu ekstremne sadržaje: od raznih teorija zavera preko rasne supremacije do “šokantnih” snimaka. Ili nešto konkretnije: ako iz nekog razloga gledate snimak televizijskog gostovanja nekog umereno konzervativnog političara, postoji velika verovatnoća da će vam algoritmi sugerisati klip u kojem ekstremno desni ideolog otkriva “što zapravo stoji” iza teme o kojoj je pričao taj političar. Iz Jutjuba su na te brojne kritike odgovorili obećanjem da će „popraviti“ algoritam. Istraživanja su kasnije pokazala da to nije baš toliko lako uraditi ali i da takve kompanije nemaju baš mnogo volje i interesa da to zaista i urade. Navodno,  Jutjub je ipak malo “popravio” algoritam ali taman dovoljno da to ne izazove gubitak već odavno navučenih korisnike koji takav sistem pretrage i „sugestije“ i očekuju. Dakle „promene“ su, bez sumnje, bile selektivne i neujednačene čak i namerno manipulativne u smislu različitog pristupa pojedinim „tržištima“. Uznemirujući sadržaji su posle intervencije i popravke ostali prisutniji u zemljama neengleskog govornog područja što nam sugeriše da su algoritme “podesili” u zemljama iz kojih je dolazila najvidljivija i najznačajnija kritika, dakle toliko koliko moraju. S obzirom koliko je naš jezik svetski raširen možete samo da zamislite kada će neka ozbiljnija kontrola algoritma stići i do nas. Neretko se dešava da takve platforme imaju kada su „egzotičniji“ jezici u pitanju samo automatsku pretragu sa određenim spiskom termina i reči i to je maksimum njihovog angažmana za većinu interneta koji nije na engleskom jeziku ili na nekim od globalno raširenijih jezika. Konačno čak i uz sve te „napore“ kompanije ipak je od njih stigao i najiskreniji odgovor da u suštini sebe ne smatraju odgovornima i da ne žele da za radikalizaciju korisnika preuzmu odgovornost jer „oni nisu informativna organizacija“ – kako je rekla direktorica ove kompanije Suzan Vojčicki i dodala „da će korisnici Jutjuba sami moći da odluče da li će se pobliže pozabaviti ponuđenim „istinitim“ informacijama ili ne. Neće biti prinude da se gleda „istina“.“

Kada je u pitanju Fejsbuk niko iz ove kompanije do sada nije javno objavio šta oni podrazumevaju pod pojmovima „radikalni sadržaj“ ili „govor mržnje“, niti da li je i kako moguće žaliti se na odluku o zabrani, što su neke od glavnih zamerki stručne javnosti. Interna dokumenta ipak postoje. U objavljenoj analizi časopisa Vajerd, koja je 15 meseci pratila rada Fejsbuka, može se pročitati da je ova kompanija negde krajem 2018. godine koristila usluge blizu 30.000 zaposlenih moderatora u centrima širom sveta – što je, otprilike, jednako broju zaposlenih novinara u svim novinama u Americi. No i dalje algoritam ove mreže funkcioniše tako da nakon što dovoljan broj puta kliknete na sadržaj koji je algoritam ocenio kao politički „desno od centra“, sva je prilika da će vam platforme u budućnosti preporučivati sličan sadržaj koji je sve više i više radikalan. Vajerd je objavio i da interni pravilnik sa instrukcijama o tome kako moderirati govor mržnje sadrži oko 200 strana, kao i to da algoritmi koje razvija još uvek ne mogu da sa velikom sigurnošću prepoznaju ovu vrstu govora jer veoma često nalete na nešto što je ili deo nekog umetničkog projekta ili čak ima suprotno značenje jer se ukazuje na na nečiji govor mržnje i slično ili je u pitanju ironija… sve to je veoma teško prepoznati „automatski“ pa čak i na engleskom jeziku. Mi smo i tu veoma daleko od „vatre“, kod nas će još dugo moći da se provuče svašta.

Za razliku od nekih drugih evropskih zemalja, u Srbiji čak nema ni pokušaja da se uradi bilo kakva regulativa govora na društvenim mrežama. Naprotiv, čak i regularni mediji su nam prepuni govora mržnje, nasilja, tabloidnog sadržaja… Drugim rečima, mi smo trenutno veoma laka meta za radikalizaciju, mladi i deca još lakša.