Uz broj 666 Bečejskih dana

Ponovo je mart.

Slučajnost ili ne ali broj 666 naših novina pada baš za vikend kada nam kao i prošlog marta prete novom Apokalipsom. I kao i u Otkrovenju Jovanovom, odakle potiče priča o Broju zveri, sve nam se svakodnevno vrti oko brojeva, matematike preživljavanja. Svakodnevna statistika sa kojom smo bombardovani sa svih strana je znatno morbidnija matematika nego ona simbolična iz originalne priče o sedmoglavoj Zveri, predskazanju kraja sveta i četiri jahača apokalipse (koliko ono ima članova Krizni štab?).

Male su šanse i da se olako izvučemo samo sa ponekom poukom ili da nam u holivudskoj filmovanoj verziji te prastare priče uleti na vreme Vil Smit i spasi Univerzum od svega u dramatičnoj završnici.

Poslednja biblijska knjiga, knjiga Jovanovog otkrovenja kažu stručnjaci napisana je znatno kasnije od ostatka Novog zaveta nešto kao svojevrsni „politički“ pamflet i radna knjiga za pripovedače hrišćanske doktrine. Kompleksne biblijske legende, učenja i sl. bile su previše teške i zahtevne za narod, za nepismeni puk, pa je bilo potrebno sve to malo „tabliozirati“ zainteresovati sledbenike, malo ih preplašiti, „istinu obraditi“ da bude efektnija. Originalna priča o Broju zveri koji najavljuje gnev Božiju kao kaznu za grešnike i moguć kraj sveta zbog raširene nepravde i nemoralnosti morala je biti prezentovana sa mnogo više sedmoglavih demona, anđela i monstruma da bi delovala ubedljivije. Već tada se pokazalo da se strah lakše širi nego apeli na razum, propovedanje ljubavi i humanizma. Zvuči poznato?

Prastare biblijske legende i njihovi propovednici postavile su mehanizme držanja sledbenika pod kontrolom na način kako to sve i danas funkcioniše unapređeno tehnološki i sa većeg propovedničkog kamena.