„Zeleni inkubator“ – principi cirkularne ekonomije

Beogradska otvorena škola u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine sprovodi trogodišnji projekat „Zeleni inkubator“. Bečej je jedna od 40 opština i gradova uključenih u istraživanje o potencijalima lokalnih zajednica za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji. Uvodno predstavljanje o projektau pod nazivom “Zeleni inkubator – i istraživanja sprovedenog za potrebe izrade studije” je održao – Velimir Cvejanov, urednik portala reciklaza.biz

Andrija Penzeš, stručnjak u oblasti upravljanja otpadom govorio je na temu “Šta je cirkularna ekonomija?”. Nakon toga je održano predstavljanje studije “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomji u Bečeju” o kojoj je govorio Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora udruženja Inženjeri zaštite životne sredine”.

Cirkularna ekonomija se zasniva na principu da jednom uzet prirodni resurs treba da se kroz kvalitetan proizvod koristi što duže, ali i da ima svoj potencijal za popravku i nadogradnju. Dve osnovne i neophodne pretpostavke da bi se desila cirkularna ekonomija i pravilno upravljanje otpadom, jeste infrastruktura koja će omogućiti primarnu selekciju koju mogu da sprovode sami građani, ali i volja za tim poslom. Takođe, veliki deo ekoloških taksi koje plaća građanstvo se ne koristi za zaštitu životne sredine nego odlaze u druge svrhe.

Ovaj projekat ima za cilj i da doprinese osnaživanju kapaciteta organizacija civilnog društva koje se bave pitanjima zaštite životne sredine, naročito za praćenje procesa evropskih integracija Republike Srbije, neguje inicijative lokalnih neformalnih grupa, kao i da istraži potencijale i izradi preporuke za socio-ekonomski razvoj lokalnih zajednica na principima zelene (cirkularne) ekonomije.

„Mi smo upravo prezentovali na koje način celo društvo, svi njegovi aspekti, državni sektor, privatni i civilni, mogu da podrže prelazak iz linearne ekonomije koju trenutno imamo a koja se svodi na „uzmi nešto iz prirode i baci“ u cirkularnu što znači da kad jednom uzmemo nešto iz prirode treba da što više puta, i što druže to ostane u samom sistemu privredne aktivnosti. Kada je Bečej u pitanju, kroz ovu studiju će se pokazati koje su to ključne preporuke koje se mogu dati kako bi svako od nas mogao da da svoj doprinos sa jedne strane a sa druge strane koristimo ovu priliku da kroz edukativni deo projekta uopšte objasnimo principe funkcionisanja cirkularne ekonomije jer to nije samo nešto što se tiče privrede nego se tiče društva kao celine i lokalne zajednice. Ako sve to ne bude podržano od strane cele zajednice teško da može biti realizovano. Što se tiče na građana to bi značilo da naučimo da koristimo npr. ambalažu koja je povratna, da sa malim i lokalnim preduzećima u zajednici uspostavimo takav sistem da oni budu u stanju da ono što nam je potrebno pruže u adekvatnoj ambalaži i da ona bude povratna. Nama je potrebno ono što je u ambalaži a ne ona sama. Naši stariji sugrađani se sećaju npr. mleka i jogurta koji je dostavljan u staklenoj ambalaži, mlekar donese i svako jutro dostavi ispred vrata. Cirkularna ekonomija nas donekle vraća na ono vreme kada nismo imali toliko prirodnih resursa koje smo mogli da rabimo jer trenutno stanje potrošnje resursa pokazuje da su oni na planeti ograničeni i da ih suviše brzo trošimo i da ukoliko to ne promenimo ćemo doći u situaciju da ih neće biti i naći ćemo se u problemu kako da zadovoljimo svoje potrebe“– rekao je Igor Jezdimirović.