Народна библиотека Бечеј: Завршено истраживање „Завичај online“

Пред сам крај године завршен је један од занимљивијих овогодишњих пројеката из области кулуре у општини Бечеј који је реализовала Народна библиотека у Бечеју

„Завичај онлајн“ је пројекат Народне библиотеке-Бечеј, из области културног наслеђа и библиотечко-информационе делатности, реализован уз подршку Министарства културе и информисања, у периоду од маја до децембра 2021. године. Циљ пројекта била је реализација истраживачко-документарног рада на тему упознавања са биографијама жена из бечејске историје чији је рад и допринос на пољу културе, књижевности и активизма био од општег друштвеног значаја. Активности су реализоване кроз истраживачки рад младих: Александра Чиплић, Даниел Мартинко, Јована Погранчић и Далибор Пајић уз подршку Дијане Петер, координаторке Канцеларије за младе општине Бечеј и Бечејског удружења младих (БУМ), а реализован је под стручним вођењем и саветовањем менторки др Жарке Свирчев и Татјане Драпшин. Координаторка пројекта је Маријана Ђаковић, а одговорно лице Ђијанта Ловаш.

Предмет истраживања биле су ауторке родом из Бечеја које су живеле и стварале у периоду од средине 19. до краја 20. века. Драга Дејановић, књижевница и једна од првих српских феминисткиња живела је и стварала у другој половини 19. века. Јулка Хлапец Ђорђевић, српска књижевница, феминисткиња и критичарка у првој половини 20. века, док је Гроздана Олујић, књижевница стварала у периоду друге половине 20. века и почетка овог.

Менторка др Жарка Свирчев једна је од иницијатора овог пројекта: „Овај истраживачки рад у оквиру пројекта ,,Завичај онлајн“ утемељивао се у интердисциплинарном укрштању методолошких и хеуристичких поступака. Њихов избор усаглашаван је сходно релевантној и доступној грађи, компетенцијама и интересовањима учесника, те задацима и циљевима пројекта. Писање биографија жена од стране наших младих сарадника подразумевало је прецизно осмишљене истраживачке кораке: оквирно упознавање са животом и радом жена, те предочавање друштвеног, културолошког и стваралачког контекста који су учесници стекли у разговорима са менторкама. Стечено знање приликом радионичарских и консултативних сусрета учесници су продубљивали самосталним истраживањем електронских извора и грађе, ослањајући се на референце које су им понуђене од стране менторки, али и до којих су дошли самосталним истраживачким радом. Локални контекст учесници су осветљавали консултовањем доступне грађе у градским институцијама, попут архиве и музеја и разговором (интервуисањем) локалних стручњака за предмет њиховог истраживања. Најзанимљивији део пројекта било је то укрштање теренског, односно архивског истраживања и обрада примарне и секундарне литературе. На тај начин успостављена је платформа за приступ писању биографија. Обликовање биографија ослоњено је на методологију феминистичке историографије и културе сећања, односно на методологију писања феминистичке биографије са чијим дискурзивно-методолошким принципима су учесници упознати у разговору са менторкама.“ – рекла је др Жарка Свирчев

Све што је урађено. Медијски прилози током рада на пројекту као и комплетан радни материјал који су млади истраживачи корстили се налази на сајту Народне библиотеке у специјано новооформљеној рубрици која ће убудуће пратити истраживачке пројекте ове установе, посебно оне које се односе на завичајну збирку и грађу и документе и нова сазнања из локалне историје.

„Едукативни аспект пројекта је био веома важан јер методологија рада на истраживањима овог типа је новина била за наше младе учеснике. Наши млади сарадници реализацијом овог пројекта паралелно учили су и како да користе прибављне податке, на који начин да их пласирају у форми стручних радова за академску публику или за разне друге облике публикација од стручних до оних за ширу читалачку публику и коначно на који начин све то могу и да припрема за интернет публиковање. Циљ овога био је да науче које од информација које у прикупили током истраживања су релевантне и за кога, да науче да селектују и формирају “причу” у зависности од “публике”. Основна идеја читавог процеса заједничке обраде прикупљеног материјала је била и да учесници науче како да успешно селектују већ постављене информације на интернет, да селектују релевантне научне списе који се базирају на стварним чињеницама али и оне неистините, површине или сензационалистичке. С обзиром на узраст учесника овај пројекат није био само истраживање једне приче (или три) у одређеном временском и локализованом конексту него је обухватио много више од тога. Пројекат је за учеснике имао веома велики значај за њихово разумевање историјско/друштвеног контекста у којем њихов “завичај” налазио у датим друштвено-социјалним околностима европске историје са посебним освртом на питање женских права и историјског развоја и борбе за женску еманципацију. На овом простору су у време које је покривено овим пројектом (од средине 19. до краја 20. века) постојале три различите државе потпуно различитог друштвеног уређења, степена развијености социјалне политике што је на врло специфичан начин утицало и животе ауторки којима су се млади страживачи бавили. Нама као менторкама био је задатак да им на неки начин дамо неке смернице шта да читају, како да пронађу не само суве податке него и како да посматрају живот у тим историјским околностима на најшири могући начин, интердисциплинарно, да користе све што им је доступно, а доступно је доста тога, јер за тај период који је био предмет истраживања има доста података, није то било баш тако давно.ˮ – рекла је Татјана Драпшин.

сајт Народне библиотека, линк за материјал о пројекту: https://narodnabiblioteka-becej.rs/projekti-i-istrazivanja-2/test2/