Да ли је лоше рећи извини?

Сматрам да не постоји ниједна особа која је нешто погрешно рекла, урадила.
Знате како кажу, на грешкама се учи.
Једини проблем који ту видим јесте да уместо да учимо на грешкама, већина младих, а и одраслих људи одбија да призна своју грешку.
Данас, нажалост има јако мало извињења, а половина њих је неискрена.
Колико пута сам чула да се људи извињавају и прелазе преко неких ствари зато што друштво сматра да тако треба.
Знате где је грешка заправо?
Управо у чињеници да не увиђамо грешке, и затворени смо ка свету.
Како технологија и интернет напредују ми смо изложени многим чињеницама и различитом мишљењу.
Ми практично бирамо информације које нам се свиђају.
Напредак технологије нас све више отуђује.
Зато кажем да треба бити отворен ка свету, али такође треба имати и критичко мишљење према свему.
Не треба само рећи; „Ма ја сам у праву.“, окренути се и отићи.
То значи бити затворен.
Свака прича има две стране, као што у свађи мора бити најмање две особе.
Једна страна може бити у праву, друга можда греши, али неће бити целе слике без једне стране.
Исто тако слагалица не може бити потпуна без једног дела. Биће рупа.
Уколико смо слепо убеђени да смо у праву, и код нас ће остати ‚рупа.‘
Одрастање није само до напуњене осамнаесте године, већ траје читав живот.
Шта радимо када наиђемо на рупу у тротоару?
Заобиђемо је, логично, како не бисмо упали.
Ипак када је реч о грешкама и бежању од истине, рупа има другачији значај.
У том случају, по мени је то заобилажење реалности, иако је видљива на око.
Чини ми се да већина људи данас сматра да ће бити мање вредна ако прихвати да није у праву, и слепо тражи одговоре који ће се сложити са тим мишљењем или понашањем.
Ово заправо видим као грешку.
Зашто бисмо били мање вредни уколико кажемо „извини, погрешио/ла сам“, али од срца?
Зашто би то биле празне речи без емоције?
Таквим ставом можемо да упаднемо у ту мрачну рупу. Тада не бисмо могли да идемо ни напред ни назад.
У том случају не растемо као особа.
Размислите.
Уколико је то свађа са неком особом, изгубићете је, а како ствари стоје можете изгубити и поштовање.
Верујте, више се цени онај ко понекад није у праву, а о онима који мисле да јесу увек у праву може да се створи погрешна слика.
Грешимо, али признајмо грешке.
Извинимо се, али искрено.
Растимо.