Друштво

БУМ: Пројекат медијског описмењавања

Медијско описмењавање Србије (МОПС) је кампања која је настала као продукт тренинга „Медијски писмени грађани против лажних вести“ који је окупио 20 младих представника/ца организација цивилног друштва широм Србије са циљем подизања свести младих, али и осталих грађана и грађанки у локалним заједницама, о важности медијске писмености. Ову кампању у Бечеју спроводи Бечејско удружење младих. 

Организације које су радиле заједно у креирању и реализацији ове кампање су: Бечејско удружење младих, Омладинско студентска акција Нови Сад, Сомборски едукативни центар, Женско удружење колубарског округа из Лазаревца, Свет речи из Велике Плане, Клара и Роса из Суботице, PROTECTA из Ниша, Forca Пожега и Визија Пирот.

Кампања је настала у оквиру пројекта „Медијски писмени грађани против лажних вести“ који спроводе Бечејско удружење младих и FakeNews Tragačу оквиру програма „Млади и медији за демократски развој“ Београдске отворене школе уз подршку Краљевине Шведске.

Према речима аутора и организатора кампања у Бечеју је била реализована из више делова и фаза. Први део били су едукативни видео записи који су сами активисти БУМ-а снимали за потребе едукације ширег становништва како би стечено знање са тренинга поделили са јавношћу. Завршна фаза овог едукативног процеса је и провера знања, тј. квиз медијске писмености за оне који су „прошли курс“. Циљ је био да се добије јаснији увид у то колико су наши суграђани/ке научили о овој теми, који су то појмови, процеси, појаве када је у питању медијска писменост мање или више познати и о шта је ново ова кампања покренула као тему, о чему је потребно још разговарати.  Овај квиз није био локалног карактера, он је истовремено урађен на сличан начин у 10 различитих градова и општина – од Суботице, па све до Пирота. Кампања је захваљујући свим овим организацијама које су заједно радиле у креирању и реализацији овог пројекта широм Србије успоставила шири јавни дијалого о утицају интернета на ширење дезинформација као и о томе колико је становништво Србије подложно прихватању тих информација неселективно и без увида у релевантност извора. Квиз је БУМ радио на фреквентнијим местима у граду по систему случајног узорка. 

Оно што су добили као резултате квиза није баш оптимистична слика јавности у Бечеју. Веома велик број грађана заправо не зна шта тачно значи појам медијска писменост и зашто је та тема младима из Бечејског удружења младих толико важна да су пожелели да је на овај начин и покрену у јавности, да се о томе разговара. Осим медијске писмености активисти у кампањи суочили су наше суграђане и са другим терминима, појмовима, појавама и феноменима које је произвело информисање путем интернета као и комплетна комуникација на интернету. Грађане су питали шта значе појмови попут spin-a, fact checking-a, clickbait-a и претраге фотографија, ови појмови су такође већини суграђана углавном били непознати. 

Поред квиза, део кампање била је и лажна наградна игра на коју су грађани/ке могли наићи путем интернета или QР кодова који су се налазили у 10 локалних самоуправа. Објава ових кодова „навукла“ је грађане да се на новоотвореном сајту пријаве за учешће у наградној игри и тим путем освоје лажни ваучер за путовање што је стандардна кликбејт пракса на многим порталима, друштвеним мрежама, сајтовима на које могу и иначе свакодневно да налете. На ову „специјалну понуду“ у виду наградне игре „насело“ је чак око 250 људи. Ово је само ишло у прилог чињеници да је овај пројекат био веома важан са становишта упознавања јавности са темом медијске писмености. На интернету се налази велики број оваквих превара које на само један клик скупљају податке о људима који се лако могу злоупотребити. 

Сви они које интересује ова тема и који желе да науче нешто ново, могу погледати наше едукативне едукативне видео радове Бечејског удружења младих на Instagram-uили Facebook-u, те започети своје медијско описмењавање.