Галерија „Круг“: Изложба о историји бечејских биоскопа

У Галерији “Круг“ у четвртак 28. јула отворена је јединствена изложба старих фотографија, новинских записа, плаката, предмета и машина из историје биоскопа у Бечеју. Аутор изложбе је Борис Лозанов који се већ годинама бави овом темом и сакупља материјалну и писану заоставштину која сведочи о томе колико је за развој града била важна и прича о развоју биоскопа у различитим периодама историје.

Ова изложба посвећена је и временски лоцирана у период од средине 20. века до седамдесетих година, у време када су биоскопи у Бечеју доживели велику успон, када су и посете биле најмасовније и када су биоскопске представе биле нераскидиви део бечејског социјалног културног живота. Тачније ова изложба враћа Бечејце у „златни“ период „Авале“ и „Козаре“.

„Генерација којој ја припадам имала је три ствари у Бечеју које смо волели и што је била наша забава, били су то корзо, биоскопи и игранке. Зато сам решио да мојим суграђанима који су такође ишли у биоскопе у том периоду али и осталима направим ову изложбу и да им испричам причу о бечејским биоскопима. Ово је само део колекције. Ја сам, иначе, тренутно и у фази писања књиге о биоскопима и филмовима који су приказивани у њему и уз подршку Градског музеја и директора Тојзан Акоша књига ће највероватније и угледати светлост дана негде на пролеће следеће године. Потрудићу се такође и да поједини важнији сегменти књиге буду преведени и на мађарски језик али то зависи и од финансијске конструкције, да ли ћемо и то успети да урадимо.“ – рекао је Лозанов.

На отварању ове изложба Лозанов се осврнуо и на занимљиве приче из прошлости које се односе на саме почетке филмских пројекција у Бечеј. Када су покретне слике још увек биле велико чудо. Филм је врло рано „стигао“ у Бечеј и то у форму путујућих биоскопа под шатрама. Прве пројекције биле су већ 1909. године у време када су путујуће филмаџије путовале овим крајевима Европе. Испод шатре на углу садашње Змај Јовине и Зелене приказани су први филмови. Већ од 1913. године Бечеј добија и прве биоскопске сале и сталне биоскопске пројекције. Те 1913. у локалној штампи већ се могу прочитати и програми и најаве за биоскопске представе. Прве биоскопске сале биле су у кафанама и гостионицама, кафеџије су врло брзо увиделе да то може бити уносан посао и „покретне слике“ окупљају људе па су захтевали од локалне власти да отворе биоскоп тачније тражили су дозволу за отварање. Власници првог биоскопа били су Шош и Сомботи.

О периоду на који се односи ова изложба Борис Лозанов је рекао да је крајем 50-тих година Бечеј је имао чак четири биоскопа.

„Постојала су она два главна биоскопа. Ми смо их жаргонски звали Велики и Мали. Велики је имао већу салу и 550 места за седење а Мали је имао 350. У склопу партера биле су и ложе које су биле тапациране. Балкон и сам партер нису имали тапацирана седишта. Сале су биле лепо уређене, окречене, луксузне. Сала је била грејана са две краљице пећи са обе стране, понекад јесте било и хладно али ми свакако то нисмо осетили јер тада смо били млади.“ – напоменуо је Борис Лозанов.

Она два мања, „незванична“ биоскопа била су такође ту одмах у центру града. Још један биоскоп са 100 места био је у тадашњем Занатском дому где су били приказивани филмови у оно хладноратовско време из Источног блока (Руски, Пољски, Чешки, Мађарски) али и домаћи филмови. Четврти биоскоп налазио се код данашње апотеке на углу Доситејеве и Герберове улице, са мањом салом од 50 места коју су држали отац и син заљубљеници у филм и у којем су се такође приказивали филмови из источног блока. Ипак они нису дуго потрајали, ова два биоскопа су затворена 1963. године, односно 1964. године.

Треба напоменути да су бечејски биоскопи у то време били редовна културна установа која је запошљавала чак 22 радника.

Ову занимљиву изложбу из прошлости Бечеја можете погледати до 11. августа у Галерији „Круг“ која се налази у оквиру Градског позоришта Бечеј.