79. годишњица ослобођења Бечеја у Другом светском рату
Јавни час антифашизма бечејских гимназијалаца
Свечаном академијом у бечејском градском позоришту 9. октобрa обележено је 79 година од када су партизани и црвеноармејци ослободили наш град од фашиста. Осмишљена као јавни час историје ученика и наставнице Радмиле Свитлице, под слоганом „Није слобода са неба пала“, академија је подсетила публику на трагичне, али и славне странице не само светске, већ и локалне, бечејске прошлости. Кроз драмски вешто обликоване приче, и уз песме школског бенда и хора, гимназијалци су говорили о Крагујевачком октобру, о љубави Иве Лоле Рибара и Слободе Трајковић, али и Бошка и Адмире у опкољеном Сарајеву, о пријатељству Бора и Рамиза, о Јеврејки Хилди Дајч и ромском трубачу Ахмеду Адемовићу, те о стрељаним бечејским скојевцима.
„Био је то један обичан час историје, ученици су ме упитали ’Али, професорка, зашто да нешто овако лепо не прикажемо у позоришту?!’ Видевши њихов ентузијазам, нисам се много премишљала“, казала је Радмила Свитлица о настанку идеје да се програм уобличи и представи локалној заједници. „У наш јавни час уткали смо пуно труда и емоција, са жељом да се захвалимо прецима и свим људима који су своје животе дали за слободу – било када и било где – са поруком да их нисмо заборавили!“
Публику је поздравио и председник општине Бечеј Вук Радојевић који је истакао значај антифашизма као темељне вредности Европе и читавог слободарског света. Говор у коме је констатовао неопходност антифашистичког ангажмана пре 80 година, али и у данашњем времену, завршио је покличем „Смрт фашизму, слобода народу!“
На академији су уручене и награде победницима литерарног конкурса за средњошколце на тему „Волим свој град и поносим се његовом прошлошћу и историјом“ који је организовао Општински одбор СУБНОР-а.
Иван Ковач
Ученици нас уче
Осим уметничке успелости, највећа вредност програма академије поводом ослобођења Бечеја је у његовој несвакидашње јасној идеолошкој одређености. У околностима историјског ревизионизма, где се не зна ко су били ослободиоци а ко колаборационисти и злочинци у Другом светском рату, у временима идеолошке конфузије не само у нашем друштву већ и у свету, са вредностима које су изврнуте наглавце, испражњене од садржаја, јавни час бечејских гимназијалаца и њихове наставнице Радмиле Свитлице драгоцен је прилог култури сећања, истине и слободе. Уместо уобичајеног „пригодничарског“, званично комеморативног тона, ученици бечејске гимназије су представили релевантност антифашизма са потпуном идејом јасноћом и свом младалачком свежином. Томе сведоче не само песме „Бела ћао“ и „По шумама и горама“ које су се чуле на академији, предочене различите епизоде из НОБ-а, већ у првом реду приче о Бору и Рамизу, и Бошку и Адмири, које нас уче данас толико актуелној лекцији.