Од вечерас филмови Мела Брукса у башти Позоришног клуба
У башти Позоришног клуба од 15. до 18. јула биће приказан циклус филмова Мела Брукса.
Овај холивудски глумац, редитељ, композитор и сценариста пре две недеље прославио је 98. рођендан. И даље активно ради и најављује скори излазак наставка свог филма „Свемирске лопте“. Спада у ред само 19 уметника који су у каријери добили тзв. ЕГОТ, филмски Грен слем, награде Оскар, Тони, Греми и Еми.
У оквиру циклуса биће приказана четири филма:
- јул – Продуценти (1967)
- јул – Дванаест столица (1959)
- јул – Висока напетост (1977)
- јул – Смешна страна историје (1981)
Пројекције почињу у 21.00. Улаз је слободан.
У случају лошег времена пројекције ће бити одржане у великој сали Позоришта.
О аутору:
Рођен је 28. јуна 1926. године као Мелвин Камински – на кухињском столу рушевне зграде у Бруклину. Породица му је живела у апсолутном сиромаштву које су Бруксови биографи описивали као „дикенсовско“. Отац му је био немачки Јеврејин из Гдањска, а мајка му је такође Јеврејка из Кијева у Украјини. Задиркиван од другова због ситног раста и болешљив, Брукс се са позориштем среће случајно. Његов ујак који је радио као таксиста добио је две карте за мјузикл „Све пролази“ Кола Портера. После представе Мел саопштава ујаку да никако неће радити у фабрици конфекције као његови родитељи, него да ће постати глумац.
Имао је 14 година када се запослио као аниматор на базену у неком другоразредном хотелу. Тамо упознаје Бадија Рича који га учи основама свирања бубњева (Рич се генерално сматра једним од највећих бубњара у историји џеза). Завршио је средњу школу у намери да упише психологију. У међувремену је избио Други светски рат и Брукс је 1944, када је напунио 18 година, мобилисан и послат у Белгију. Био је артиљерац и извиђач у деминерској јединици. Учествовао је у Арденској бици и из рата се вратио са чином десетара.
После рата мајка му је нашла посао у бродоградилишту у Бруклину али он радије наступа као бубњар и пијаниста. Када се комичар у једном од клубова разболео Брукс ускаче на његово место и добија ангажман. Причао је вицеве, певао и имитирао тадашње филмске звезде. Почео је да пише сценарије и привукао пажњу тада познатог комичара Сида Цезара који му даје стални посао у тиму сценариста за његов иновативни ТВ варијете „Yоур Схоw оф Схоwс“. Варијете је био веома успешан, приказивао се 10 година и донео Бруксу прекопотребна познанства – од Ерола Флина до Вудија Алена.
Прешавши на филм, Брукс ради као глумац, редитељ, сценариста и продуцент. Први филм му је био Критичар (1963), анимирана сатира на уметнички филм, у режији Ернеста Пинтофа, где се чују Бруксови коментари. Филм је добио Оскара за најбољи кратки филм.
Први Бруксов играни филм Продуценти (1968), настао је у режији и по сценарију самог Брукса. То је црна комедија о два позоришна продуцента који долазе на идеју да од својих финансијерки, старих и богатих жена прикупе новац за представу која мора да пропадне а они ће банкротирати и новац задржати. Одабрали су мјузикл „Пролеће за Хитлера“, са очајном глумачком поделом али не иде све како су планирали. Филм је иницијално добио ужасне критике а онда сасвим неочекивано – Оскара за најбољи оригинални сценарио. Касније је стекао култни андерграунд статус, најпре на америчким колеџима. Штавише, Брукс је овај филм претворио и у мјузикл, који је постао једна од најпопуларнијих представа на Бродвеју.
Бруксова каријера наставља се серијом веома успешних комедија и пародија: Врућа седла и Млади Франкенштајн (оба 1974), Висока напетост (1977), Смешна страна историје (1981), Свемирске лопте (1987), Робин Худ: мушкарци у хулахопкама (1993) и Дракула: мртав и задовољан (1995). Брукс се највише памти по својим пародијама које су постале образац жанра. Готово да није било теме које се није дотакао и коју није пародирао. Готово сви филмови су му били веома гледани и комерцијално успешни.
Брукс, иако је прва асоцијација на њега комедија, у каријери је продуцирао и филмове других жанрова. Овде пре свега треба поменути филм Човек слон (1980) у режији Дејвида Линча са Ентонијем Хопкинсом, Мува (1986) у режији Дејвида Кроненберга и Френсис (1982) са Џесиком Ланг.
Брукс је био у браку са Флоренс Баум од 1951. до развода 1961, са којом има троје деце. Други брак му је био са много познатијом Ен Банкрофт (да, госпођа Робинсон из Дипломца) и трајао је од 1964. до њене смрти 2005. Из овог брака има сина Максимилијана. Занимљиво је да су све троје (Мел, Ен и Максимилијан) добитници награде Еми.
важи за једног од најначитанијих редитеља у Холивуду. Страст према књигама га не напушта ни у позним годинама. Савршен је познавалац руске књижевности. Политика га није интересовала све до 2020. године када је подржао кандидатуру Џозефа Бајдена. Иако је написао бројне веома успешне композиције, Брукс не зна ноте. Једноставно одзвижди мелодију у магнетофон а његов аранжер транскрибује мелодију. Бруксов филм „Продуценти“ био је инспирација за наслов албума „Ацхтунг Бабy“ групе У2…
Мел Брукс је оставио неизбрисив траг у свету забаве. Његове безобзирне, неконвенционалне пародије и оштар сатирични приступ обликовали су холивудску сцену својим јединственим стилом. Три филма Мела Брукса су уврштена на листу 100 најсмешнијих филмова Америчког института за филм: Врућа седла (6. место), Продуценти (11. место) и Млади Франкенштајн (13. место). Пет Бруксових филмова похрањени су у америчкој Конгресној библиотеци као дела трајне културне и историјске вредности.