ВестиДруштво

Одговорност новинара у извештавању о особама са хедикепом

Социјална инклузија је културолошки појам којим се тежи ка укључењу сваке особе у друштво и да не постоје групе јединки које су издвојене из друштва.

Представници медија и чланови организација цивилног друштва из Бечеја и Новог Бечеја, учествовали су у једнодневој радионици „Медијска писменост као механизам превенције злоупотреба у недискриминаторском извештавању о особама са хендикепом у друштву“, које је организовала Академска инлкузивна асоцијација (АИА) у сарадњи са порталом Webinfo.

Социјална инклузија један је од појмова за који се Академска инклузивна асоцијација залаже, а кроз разговор са извршним директором АИА, Миланом Јанковићем и Марином Лукић, сазнали о изазовима са којима се суочавају особе са хендикепом. Неки од изазова су архитектонске баријере, неинформисаност, неактивно учешће у друштву и доношењу одлука.

Улога новинара је да информише, едукује и забави читаоце, а како смо сазнали од Јанковића и Лукућеве правилно изражавање о особа са хендикепом, утиче на положај особа са хендикепом у друштву.

Учесници на радионици о баријерама са којим се сусрећу особе са хендикепом
Учесници на радионици о баријерама са којим се сусрећу особе са хендикепом

Зашто је боље рећи особе са хендикепом, а не особе са инвалидитетом?

Термин особе са инвалидитетом присутан је у законодавству републике Србије, и у медицини али он изопштава на пример, особе са дијабетесом, особе са хемофилојом као и привремена стања у коме се може наћи нека особа.

У Приручнику за извештавање о особама са хендикепом, које је издала Академка инклузина асоцијација у сарадњи са Удружењем новинара Србије, објашњење о термину хендикеп, гласи овако:

Хендикеп је појам који означава потребу за изједначавање услова, односно ситуацију у којој је особи или групи потребан неки вид подршке због утицаја баријера и изазова, или их стављају у неравноправан положај.“

Један од важности правилног коришћења терминологије јесте и положај у медијима.

Особе са хендикепом у медијима

У медијима особе са хендикепом су, често из најбоље намере хероизовани. У Приручнику подстичу се медији да направе границу од хваљења неког успеха када је у питању сам хендикеп. Када је наведен лични напор у превазилажењу изазова како би се неки успех похвалио,онда су тектстови таквог типа на месту, али постоји много примера особа са хендикепом који су завршили факултет или су се запослили.

Такође, велики је број текстова који зарад кликова и сензационалистичких наслова додају уз текст: ‚тужна прича‘, или ‚од овог призора стеже вам се срце‘ и сличо.

У овом примеру сажаљевају се особе са хендикепом, зарад емотивне реакције читаоца или гледаоца.

Бонтон у свакодневној комуникацији са особама са хендикепом

Називање неке особе са хендикепом, речима као што су идиот, ретард, богаљ, дескриминишу особе са хендикепом, те би на пример за неку особу која је слепа, било правилније рећи, слепа особа, а не само слеп или ‚слепац или на пример оном коме су потребна колица за кретање рећи корисник инвалидских колица, уместто синтагме ‚особе везане за колица‘. Исто важи и за особе са дијабетесом, и за особе са било којом врстом хендикепа.

Такође, Академска инклузивна асоцијација скреће пажњу да, како би се умањила дискриминација, особама са хендикепом обраћамо директно, а не преко посредиика, као и уважавање особе без обзира на хендикеп.

Академска инклузивна асоцијација (АИА) је невладина, нестраначка, непрофитна организација која се бори за остваривање и поштовање људских права и изједначавање могућности младих и студената са хендикепом кроз креирање услова за инклузивно формално и неформално образовање и примену социјалног модела приступа хендикепу. АИА је основана као Удружење студената са хендикепом (УСХ) 2000. године са циљем пружања подршке особама са хендикепом у високом образовању и стварања услова који би омогућили самосталност и равноправно учешће особа са хендикепом. Препознајући друштвене потребе за деловањем, које превазилази област високог образовања, организација је у децембру месецу 2022. године променила назив у Академска инклузивна асоцијација.

Радионица је реализована у оквиру пројекта „Медијска писменост и равноправност особа са хендикепом” уз подршку Новосадске новинарске школе, као део регионалног пројекта „Наши медији: Иницијатива за унапређење медијске писмености, дијалог и активизам”.

Слике: Академска инклузивна асоцијација