Међународни дан менталног здравља
Међународни дан менталног здравља обележава се сваке године 10. октобра на иницијативу Светске здравствене организације од 1992. Обележавање овог датума има за циљ подизање свести о различитим аспектима менталног здравља широм света и мобилисање општих напора у подршци менталном здрављу.
Према Алтернативном извештају о положају младих, које сваке године издаје Кровна организација Србије, око 68% младих суочило се са стресом, 48,3% са ансксиозношћу и 32, 3% са депресијом.Одлазак у бесплатно психолошко саветовалиште је доступно у општини Бечеј, а ми смо упитали директорку Центра за социјални рад, психолошкињу Ивону Божовић зашто је важно водити рачуна о менталном здрављу.
„Важно је да на време препознамо да имамо неки проблем који не умемо сами да решимо и да потражимо помоћ, како се проблеми не би усложњавали и накупљали. У реду је да имамо проблеме и да се понекад осећамо лоше. Очување менталног здравља је управо то, благовремено проналажење решења проблема и отклањање препрека како бисмо живели у складу и хармонији. Важно је рећи да је најтеже препознати проблем, када постанемо свесни да нам није добро у својој кожи и да нам је потребна подршка, то је заправо већ више од пола решења.“
Како да се пријавите?
Пријаве се врше преко анкете до које се долази након скенирања QR кода на плакату, а када психолошкиње приме вашу пријаву, контактираће вас да се договорите око детаља самих разговора. Психолошко саветовање доступно је на српском и мађарском језику.
„Саветовалиште помаже да сагледамо проблем са свих страна, сагледамо сва могућа решења и изаберемо оно које нам највише одговара. У саветовалишту уз подршку сами долазимо до решења. Саветовалиште нам помаже да чувамо наше ментално здравље. Сва-ки је проблем решив само треба да се суочимо са њим“, објашњава Божовић.
Мој први сусрет за анксиозношћу
Пре две године, када сам завршила средњу школу остала сам без обавеза, без друштва и нисам уписала жељени факултет. Моји планови су се срушили, а ја то чак нисам могла ни да зауставим.
Тада сам почела да преиспитујем себе; ко сам, шта желим даље у животу. Морам признати да у то време нисам имала појма са чиме се суочавам, али врло често сам имала главобољу, непријатне грчеве у стомаку и углавном сам била као на иглама. Увек на опрезу. Да, по први пут сам се суочила са анксиозношћу.
После неког времена, рекла сам себи да више не могу да поднесем непријатности и кроз ове две године консултовала сам се са неколико психолошких страница на Инстаграму. Отворено сам говорила о свему томе јер сам желела да се осећам добро и поносна на себе.Чим сам схватила у чему је реч, била сам оснажена да се пријавим на неколико курсева новинарства, писања пројеката, учествовала сам на разним радионицама, па с у анксиозни напади престали, а кад би се вратили, нису били толико интензивни.
Зашто сам се пријавила на психолошко саветовалиште?
Признајем да сам, откад се у априлу прошле године појавила, заинтригирало ме је то како би ти разговори могли да изгледају, али мислила сам; па није толико страшно, могу да се носим сама са тим.
Ипак, решила сам да не треба да чекам да се анксиозни напади врате,већ да се осетим потпуно слободно и да у што већој мери спознам себе, шта могу, шта не. Уз помоћ психолошкиње и разговора који остају само између ње и мене (знам да је то многима битно ,да нико не зна шта нас тишти) схватила сам на шта могу да утичем као особа са инвалидитетом, а и на који начин.
Знам да је страшно копати унутар себе, поготово кад мислиш да си добро, а онда ти (барем мени) треба неколико дана да се слегну утисци. Али ево, не плашим се да јавно признам са чиме сам се суочавала, решавала унутрашњи немир како сам знала и умела.
О томе сам писала и на мом блогу, где говорим о изазовима са којим се суочавам као млада особа са хендикепом, али и у дневнику, који сам писала током те две године након средње кад би надолазили напади. Лепо је увидети колико сам се побољшала и сазрела.
Надам се да ће неку младу особу подстаћи ова прича и да ће се пријавити на разговоре са психолошкињом.
Ј.П