„Фантаст“: Имање и дворац „Фантаст“ враћени „Матици српској“

Упоступку коју је водила Агенција за реституцију имање и дворац „Фантаст“ је прошле недеље и коначно враћен у законско власништво „Матици српској“. Поред дворца, посед обухвата и 342 хектара пољопривредног земљишта прве класе, што је део имања које је велепоседник Богдан Дунђерски 1940. године завештао Матици српској.

У тестаменту, који је сачинио у Старом Бечеју 1940. године, навео је да сву имовину оставља Матици, са изричитом жељом да се из тог иметка оснује задужбина која ће носити име „Задужбина Богдана Дунђерског, бившег велепоседника старобечејског и србобранског“.

После оставинске расправе, 1944. године, утврђено је да се као универзални наследник проглашава Задужбина Богдана Дунђерског под управом и руковођењем.

После Другог светског рата и национализације, дворац „Фантаст“ је припао Пољопривредно – индустријском комбинату „Бечеј“. Након приватизације, ПИК „Бечеј“ је прешао у руке МК групе, па самим тим и „Фантаст“ са ергелом коња.

Поступак реституције над овим имањем је већ трајао након преузимања имања „ПИК“ Бечеј од стране МК Групе али је ова компанија наставила да одржава имање још једно време, коначно је одустала пре три године. Од тада о имању водила је бригу Општина Бечеј али је због недостатка како ингеренције тако и средстава за одржавање неминовно ово здање као и окружења почело да пропада. На имању „Фантаст“ радила је све време само још ергела, тачније била је закупљена од стране непознатог власника коња који су тамо боравили.

Од 2021. овај велелепни објекат је званично био под ингеренцијом Републичке дирекције за имовину. У пракси, то је значило да се протекле три године о комплексу практично нико није бринуо, само је организована била пољочуварска служба да обилази имање и то од стране Општине Бечеј која није имала ингеренције да било шта интервенише на самом имању.

У дворцу и сада тренутно нема ни струје ни воде, а и велики врт је потпуно запуштен. Капелица и део око капела са иконама Уроша Предића у току прошле године је реконструисано једним делом.

Ову одлуку о враћању  „Фантаста“ прошле недеље потврдио је и Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију. Правна битка за дворац и земљиште трајала је годинама.

Задужбина Богдана Дунђерског и Матица српска поднели су захтев Агенцији за реституцију 2012. године, која је 2015. године донела првостепено решење којим се одбија захтев. Изјављена је жалба, која је одбијена, па је покренут управни спор у коме је утврђено постојање правног континуитета задужбине. – Одлука је данас експедована и она је прва у низу везаних за Матицу српску – рекао је Секулић и додао „С обзиром на значај Матице, као најстарије српске књижевне, културне и научне институције, и њен доказани континуитет, стекли су се услови да јој имовина буде враћена, не само дворац, већ и земља и још неки објекти.“

Шта даље?

Колико ће даље бити експедитивна Матица српска да се побрине за стање на Фантасту видећемо ускоро. Ово је у овом моменту горући проблем. Неке санације се морају радити веома брзо јер још неколико месеци без значајније инфраструктурне интервенција за стање у свим објектима на имању могу да буду и питање опстанка овог здања уопште.

За улагање у овај објекат потребна су велика средства да би се довео у претходно стање од пре неколико година. Да би се привео некој комерцијалној или некој другој намени улагања су још већа.

Каква ће бити одлука о томе Задужбине и саме Матице српске о намени ових објеката и целог имања требало би такође да сазнамо ускоро. С

ама Матица Српска се финансира делом и из државног буџета, из покрајинских али и државних фондова уз донације још неких институција и донатора. Матица поседује и друге објекте и имовину чији се рад и одржавање такође финансирају кроз конкурсе, пројекте али и директна давања из државног буџета па је сасвим сигурно да ће, посредно, и држава имати удела у томе шта ће бити даља судбина Фантаста, дворца и имања.

Такође остаје да се види и да ли ће Фантаст као деценијама веома важна туристичка атракција и један од симбола Бечеја остати, одлуком Матице српске, један од битних ресурса локалне привреде или ће му намена бити другачије природе